"Блумберг": Од кога ће Европа набављати дизел за 23 дана?

Европска унија (ЕУ) увезла је прошле године око 220 милиона барела руског дизела а сада ће, покушавајући да се санкцијама ослободи "зависности" од Русије, помоћ морати да потражи од савезника Русије - Кине.

Дизел гориво је, објашњава "Блумберг", од суштинског значаја за економију блока будући да се користи за напајање аутомобила, камиона, бродова, грађевинске и производне опреме.

Када 5. фебруара ступи на снагу забрана поморског увоза дизела, ЕУ ће се наћи пред изазовом да нађе другог добављача горива које, илустрације ради, може да испуни 14.000 олимпијских базена.

Најочигледнији избор је Блиски исток због релативне близине Медитерану и нових рафинерија; Индија и Сједињене Америчке Државе дугогодишњи су снабдевачи ЕУ и већ су најавиле да су вољни да повећају своје испоруке али "Блумберг" наводи да ће Унија морати да се окрене и Кини.

"Кина држи кључеве свих вишкова прерађивачких капацитета на глобалном нивоу", рекао је Марк Вилијамс, директор истраживања у истраживачкој и консултантској групи "Вуд Мекензи".

Испоруке дизела из Кине драматично су порасле последњих месеци. Иако само делић тог терета стиже до Европе, он повећава регионалне залихе што, теоријски, значи да бурад других произвођача могу да крену пут ЕУ, наводи "Блумберг".

Прва кинеска квота за извоз горива за 2023. порасла је за скоро 50 одсто у односу на исти период годину дана раније, што чини мало вероватним да ће се испоруке дизела вратити на ниске нивое виђене почетком 2022.

Извоз дизел горива из Кине могао би да буде 400.000 до 600.000 барела дневно током прве половине ове године, рекао је Вилијамс. То је сличан обим ономе што ЕУ и УК тренутно могу да изгубе у погледу испорука поморским путем из Русије.

"Предстоји потпуна промена у погледу трговинских токова дизела од почетка фебруара", рекао је он.

Међутим, Кина уме да пружи приоритет свом окружењу у односу на профит од извоза горива, и то би могло и сада да се догоди, упозорава "Блумберг".

Потенцијални проблеми

Иако опције за снабдевање ЕУ постоје, постоји и потенцијално шира забринутост: да ли би санкције ЕУ могле довести до тога да руска бурад потпуно нестане са глобалног тржишта?

Ако Русија не буде у стању да пронађе довољно нових купаца за своја горива, шта онда? Ако, као последицу тога, Москва смањи производњу у својим рафинеријама, то би могло да доведе до пада глобалне понуде и самим тим скока цена.

Чак и ако буде довољно купаца, извлачење горива из Русије могло би да буде изазов. Многи шпедитери ће бити опрезни у погледу кршења западних санкција, које предвиђају да цена ових терета не може бити изнад границе од 60 долара по барелу за сирову нафту, док за дизел тек треба да се одреди.

Крајем прошле године, агенција за одређивање цена нафте "Аргус" проценила је руски дизел на 926 долара по тони (око 124 долара по барелу), док је неруски дизел 30 долара по тони (око 4 долара по барелу) скупљи.

Ако горња цена буде постављена знатно испод тржишног нивоа, онда велики део глобалне флоте танкера не би преносио руски терет јер не би могли да приступе услугама Г7 као што је осигурање.

Питање потражње

Са друге стране, пише "Блумберг", ту је питање колико ће јака бити потражња?

Блага зима у Европи је помогла, смањивши потрошњу лож уља и спустивши цену природног гаса, што, у теорији, рафинеријама омогућава да јефтиније производе висококвалитетни дизел. Тиме се такође смањује подстицај компанијама да користе гас уместо нафте за производњу електричне енергије.

"Макроекономско успоравање постепено гуши европску потражњу за дизелом", рекао је Бенедикт Џорџ из "Аргуса". "Подаци по земљама показују да је потражња за дизелом у Европи већ смањена за најмање пет одсто у односу на претходну годину. Током рецесије 2008. године, потражња за дизелом је пала за око 10 одсто у односу на претходну годину на најнижој тачки."

Уз то, инвестициона банка "Голдман Сакс" више не предвиђа рецесију еврозоне јер се, наводно, економија показала отпорнијом од очекиваног, наводи "Блумберг".

Улога Турске

Не треба потцењивати ни улогу потенцијалних земаља посредника у помагању да се ублаже последице ЕУ санкција и ограничавања цене горива.

Турска, на пример, која није део ЕУ, у теорији би могла да увози велике количине руског дизела и онда то искористи за снабдевање свог домаћег тржишта. То значи да би Анкара могла да продаје ЕУ свој "неруски" дизел који производи у сопственим рафинеријама по потенцијално много вишој цени.

"Што је већа потражња и већи пад руске производње дизела, ствари би могле да постану компликованије", рекао је аналитичар Хеди Грати.