Живинари снабдевају само регион: Зашто је тржиште ЕУ затворено за пилетину и јаја из Србије

Живинарство, производња пилећег меса и јаја представља један од сектора сточарства у Србији са стабилним растом, високим квалитетом производње и значајним количинама намењеним извозу. Ипак, због неусаглашених процедура са Европском унијом извоз је тренутно ограничен пре свега на земље региона, где Србија има доминантну позицију.

Наш избор

Сточни фонд под лупом РТ Балкан: Колико је свиња и говеда у српским оборима?

Према подацима ПКС, годишња производња у Србији износи око 141.000 тона пилећег меса и око 1,57 милијарди комада конзумних јаја. Вредност годишње производње пилећег меса и јаја варира и износи између 500 и 600 милиона евра, док су капацитети за узгој бројлера и кока носиља тренутно искоришћени 65 до 75 одсто.

"Потрошња пилећег меса у Србији на годишњем нивоу је око 18 килограма по становнику, а потрошња јаја око 180 комада. Компаније у Србији имају капацитета за извоз ових производа и релативно лако би подигле производњу. Имамо квалитетну храну за животиње, имамо капацитете и радну снагу", рекао је за "Бизнис" секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић.

Када је реч о потражњи за овом врстом производа у Европској унији, он каже да постоји појачана потреба, јер је ЕУ погођена птичијим грипом и доста живине је завршило у процесу нешкодљивог уклањања на основу појаве болести.

Наш избор

Пољопривреда у Србији пред геријатријом: Ускоро неће имати ко да обрађује земљу

"Потенцијална тржишта су Италија, Немачка, Руска Федерација, Аустрија, Хрватска, Румунија. Вредност живинарске производње у свету је око 400 милијарди долара, а производња меса је око 135 милиона тона", истиче Будимовић.

На питање због чега Србија не извози пилеће месо и јаја у земље ЕУ, он каже да је неопходно ускладити целокупну регулативу и применити препоруке које смо добили кроз извештај ЕУ комисије после посете у јуну 2025. године.

Будимовић истиче да је квалитет пилећег меса и конзумних јаја у Србији одличан.

Наша земља ове производе за сада извози само у Босну у Херцеговину, Црну Гору и Албанију, док се у Србију највише увози из Босне и Херцеговине и Руске Федерације.

"Увоз и извоз су готово исти – око 9.000 тона у вредности од 20 милиона евра", додаје Будимовић.

Тржиште ЕУ представља значајну развојну шансу за Србију – посебно Хрватска и Румунија за јаја, а Словенија, Грчка, Италија, Немачка и Аустрија за пилеће месо.

Према подацима ПКС, потенцијал постоји и на тржиштима Египта, УАЕ, афричких земаља, Индије и Индонезије која имају растућу потребу за увозом живинских производа.

Изнајмљују кокошке да би уштедели на јајима: Нови тренд у Америци

"Извоз пилећег меса у ЦЕФТА регион (посебно у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију) чини 15-20 одсто укупног извоза аграрних производа Србије, док је извоз јаја мањи, али у порасту, и учествује са три до пет одсто укупног агроизвоза. Захваљујући ангажовању ПКС и Министарства привреде, недавно је омогућен извоз пилећег меса у Албанију за компанију Перутнина Птуј-Топико из Бачке Тополе", наводе у ПКС.

Шта показује извештај ЕК?

У последњем извештају Европске комисије, објављеном у новембру, наводи се да Србија још није испунила све услове за извоз свежих јаја и свежег живинског меса и да усклађивање са прописима ЕУ о добробити животиња и даље траје. ЕУ поставља високе стандарде у области безбедности хране, заштите потрошача, здравља и добробити животиња, као и контроле квалитета семена, садног материјала и употребе средстава за заштиту биља.

У извештају се наводи да Србија има постављен основни правни и институционални оквир за ово поглавље, али да он још није у потпуности усклађен са правном тековином ЕУ и да је неопходно значајно ојачати институционални оквир и капацитете надлежних институција.

Наш избор

Цене хране празне новчанике: Шта је скупље на пијацама, а шта у продавницама (ФОТО)

"У области ветеринарске политике, озбиљан недостатак кадра у Управи за ветерину и даље представља велики изазов за спровођења прописа. Србија је 2024. и 2025. спровела кампање вакцинације против беснила на целој територији и треба да настави са тим активностима и појача надзор над овом болешћу. Србија и даље мора да испуни одређене захтеве како би започела извоз свежих јаја, свежег живинског меса и свињског меса у ЕУ. Усаглашавање са правним тековинама ЕУ у области добробити животиња је и даље у току", стоји у извештају.

Тек предстоји усклађивање са европским стандардима у погледу сакупљања, складиштења и прераде нуспроизвода животињског порекла.

У Привредној комори Србије недавно је одржан састанак председника ПКС Марка Чадежа са представницима произвођача живине, пилећег меса и конзумних јаја окупљеним у удружење "Заједница живинара".

Тема састанака били су кључни изазови са којима се суочава ова грана сточарске производње, међу којима је најзначајнији – немогућност извоза на тржиште Европске уније. Представници удружења указали су да је приоритет убрзање и окончање процедуре за одобравање извоза живинског меса и конзумних јаја у ЕУ.

На састанку је договорено формирање радне групе коју ће чинити представници произвођача, Привредне коморе Србије и Управе за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, са циљем да се у најкраћем року надлежним органима упуте јасни предлози и конкретне иницијативе усмерене на решавање овог проблема.