РТ Балкан анализа: Покушај сузбијања кинеске моћи само пуста жеља Запада

Европска унија ове године планира да уложи новац у 70 пројеката у оквиру иницијативе "Глобална капија" којом покушава да се супротстави кинеској иницијативи "Појас и пут", познатијем као "нови пут свиле".

Неки од пројеката подразумевају увођење поморског оптичког кабла за повезивање земаља Медитерана и северне Африке, као и изградњу бране и хидроелектране у Камеруну.

До 2027. године, ЕУ ће за такве пројекте издвојити 300 милијарди евра, а њихова имплементација требало би да сузбије утицај Пекинга широм света, а поготово у Европи.

"Мислим да је Европа то одавно желела, али због глобализације економије и привреде није имала инструменте да то учини, све до украјинске кризе и малтене глобалног сукоба, где се преко безбедности преклапају и сви други проблеми везани за Европу", каже саговорник РТ Балкан Митар Ковач из Евроазијског безбедносног форума.

Он истиче да Запад настоји да очува монопол у доношењу стратешких одлука за читав свет у свим областима живота, па тако и у домену привреде.

"Наравно да, првенствено, Американцима не одговара тако брз пројектован развој Кине и њена доминација", наводи Ковач и указује да студије, како на Западу, тако и на Истоку, показују да ће Кина 2030. године постати водећа светска привредна сила.

Он напомиње да америчка администрација не може да сузбије утицај Кине у Африци и Азији где влада доминација њеног капитала и инвестиција, те да зато покушава да ограничи нови пут свиле у централној и југоисточној Европи.

Међутим, саговорник РТ Балкан истиче да је Европа немоћна, те да прва Немачка, али и многе друге чланице ЕУ, неће моћи да опстане без сарадње са Кином и њеном привредом. Он подсећа да је немачки канцелар Олаф Шолц приликом посете Кини "малтене молио" да се настави сарадња привреда две земље, као и да је тражио ресурсе који се не могу надокнадити због санкција које је ЕУ увела Русији. 

Буџет Немачке је, према неким проценама, оштећен за скоро 600 милијарди евра од почетка пандемије вируса корона, а рат у Украјини и сви економски проблеми повезани са њим, најјачу европску привреду коштаће око 175 милијарди евра, показују процене Немачког економског института.

Управо због тога је, по Европу, незгодан и неодржив економски сукоб са Кином.

"Кад би Европа, поред постојећег проблема са Русијом, и Кини увела рестриктивне мере, отишла би у рецесију из које би се тешко повратила. Сви ови покушаји су политичка жеља, пре свега САД, али то није изворни интерес ни ЕУ, ни њених водећих држава", каже Ковач.

"Гвоздене завесе" које намеће Вашингтон неће опстати јер су Европа и Азија јединствен простор у безбедносном, привредном, али и сваком другом погледу, а тако ће и остати, сматра саговорник РТ Балкан.

И поред тога, истиче, "глобалистичка елита у Бриселу слуша Вашингтон и, нажалост, не води рачуна о интересима европских држава".

"Они би желели да наметну и спроведу такве пројекте, али то на крају неће дозволити водеће земље Европске уније. Свака ће се више руководити својим националним интересима у домену привреде", закључује Ковач.