Економија
Енергенти у Русији: Земља која има угља за наредних 900 година
Русија је прва на списку земаља по природним ресурсима који су процењени на 75 билиона долара, а углавном се састоје од угља, природног гаса, нафте, злата и ретких земних метала
Укупни светски ресурси угља процењују се на од 900 до 1.100 милијарди тона зависно од извора и методологије процене, што би уз постојећу стопу глобалне потрошње трајало око 150 година. Председник Руске Федерације Владимир Путин је, међутим, недавно изјавио да на Далеком истоку РФ, према различитим проценама, има залиха угља које се процењују на стотине година, чак и до 900 година.
Заменик руског премијера и министар енергетике Русије Александар Новак је на Међународном форуму "Руска енергетска недеља" изјавио да је Русија глобални лидер будући да снабдева око 17 одсто глобалног енергетског тржишта. То укључује нафту, нафтне деривате, гас, природни гас и гас из цевовода и угаљ, који је тражен упркос свим наизглед песимистичким прогнозама.
"Да бисмо осигурали домаће тржиште, енергетску безбедност и одржали наше конкурентске предности на глобалним тржиштима, морамо да одржимо нашу базу ресурса. Циљ је да имамо залихе нафте за 50 година, гаса за најмање 70 година и угља за најмање 100 година", навео је Новак.
Подаци аналитичке компаније "Статиста" за 2021. годину показују да десет земаља доминира глобалним природним ресурсима, од којих свака има огромне резерве које су неопходне за различите индустрије. Русија предњачи у групи са природним ресурсима вредним 75 билиона долара, који се углавном састоје од угља, природног гаса, нафте, злата и ретких земних метала. Што се тиче глобалног удела, Русија је без премца у погледу природног гаса, јер има највеће светске доказане резерве које чине скоро 20 одсто, или петину глобалних укупних резерви.
Професор др Драган Игњатовић, са Катедре за механизацију рудника Рударско-геолошког факултета у Београду каже да укупне резерве угља у Русији чине око 15,5 одсто укупних светских резерви, односно да је РФ на другом месту у свету после САД са 23 одсто.
"Процењује се да су резерве између 160 и 175 милијарди тона и ако се то подели са укупном годишњом производњом од 420 милиона тона то значи да је то довољно за минимум 400 година, али сигурно да постоје и веће резерве. У Русији је у 2024. произведено 2,5 гигавата угљене енергије, више него у било којој другој земљи осим Кине и Индије. Предложени капацитет произилази из ажуриране 'Опште шеме расподеле енергетских средстава до 2042. године', коју је крајем 2024. године објавила руска влада. План је истакао нове капацитете угљене енергије планиране у Сибиру и на Далеком истоку како би се одговорило на раст потражње за енергијом и подржала сезонска хидроенергија", наводи професор.
Он напомиње да је најављено неколико нових електрана на угаљ Русији, међу којима су додатни капацитети у постојећој електрани Иркутск-11, као и да руски металуршки гигант ЕН+ Гроуп планира да изгради електрану ЕН+ Мугунски капацитета до три гигавата и користећи домаћи угаљ из свог рудника угља Тулунугол-Мугунски.
"У електрани Приморски на Далеком истоку, крајем 2024. године најављена је додатна јединица од 0,4 гигавата. Штавише, планови за изградњу новог нуклеарног постројења у Краснојарском региону су напуштени у корист изградње електране на угаљ од 1 гигавата како би се 'очувала домаћа индустрија угља', према владиним документима за планирање. Русија сада има више од 1 гигавата капацитета за производњу угља у изградњи, са 0,7 гигавата чија је изградња почела 2024. године, укључујући две јединице у електрани Партизанска на руском Далеком истоку које ће снабдевати електричном енергијом руске железнице како би се повећао пропусни капацитет Транссибирске железнице као део преоријентације земље на исток", објашњава Драган Игњатовић.
Повећавају се и капацитети и потрошња
Поједине земље, нарочито у ЕУ су покушале да се одрекну угља, али званична статистика показује да им то не иде баш како су планирали. Професор др Драган Игњатовић, каже да је производња енергије из угља широм света порасла са 10.401 на приближно 10.541 терават сати у 2024. години.
"Тренутно је у свету у погону више од 2.400 термоелектрана на угаљ у 79 земаља са инсталисаном снагом од 2.193 гигавата. Од произведених количина угља, близу девет милијарди тона, више од две трећине, се користи у термоелектранама. И поред прокламованог захтева за смањење производње електричне енергије на бази угља, од 2015. године када је потписан Париски споразум број термоелектрана на угља је повећан за 276 гигавата у односу на 2015. годину, а 38 земаља планира изградњу додатних капацитета. Глобално је капацитет термоелектрана на угаљ повећан за око 14 одсто у односу на 2015. годину", каже професор Игњатовић за РТ Балкан.
Кина је 2024. године пустила у рад 30,5 гигавата за производњу угља, што је пад у односу на 49,8 гигавата у 2023. години, али и даље чини 70 одсто глобалног капацитета. Нове електране на угаљ су покренуле и Индија, Индонезија, Бангладеш и Јужна Кореја, док је још седам земаља пустило је у рад мање од једног гигавата, међу којима је и Србија.
С друге стране, укупно су 22 земље повукле из употребе енергију из угља 2024. године, што је скоро двоструко више од 12 земаља које су додале енергију из угља. Ипак, додаци капацитета били су знатно већи, што је повећало инсталисану снагу термоелектрана за 0,9 одсто, са 2.156 гигавата у 2023. на 2.175 гигавата у 2024. години – и више од 13 одсто од Париског споразума о клими из 2015. године, када је је било 1.916 гигавата.
Када је у питању употреба угља, прогнозе су песимистичне, али професор сматра да свет ипак не може да се одрекне угља у кратком року. Он указује да је Кина неприкосновени лидер у производњи угља, са готово 4,8 милијарди тона у 2024. години, што чини више од половине светске производње. Ова земља је и највећи потрошач и увозник ове сировине. Иако Кина планира смањење зависности од угља после 2030, тренутно ова сировина остаје кључна за њену енергетску инфраструктуру. Индија и Индонезија произвеле су 1,085 милијарди тона и 836 милиона тона.
"У обе земље производња угља је порасла за око 7 одсто у 2024, што одражава њихову потребу за јефтином енергијом како би подржале растуће економије. Међу западним земљама, САД су највећи произвођач угља, са 464 милиона тона у 2024. години, али су забележиле пад производње од 11,6 одсто у односу на претходну годину. Аустралија и Русија, са по преко 400 милиона тона, такође су значајни играчи, али док Аустралија повећава извоз, Русија се суочава са падом извоза због међународних санкција изазваних сукобом у Украјини", напомиње професор.
Додаје да у Европи, земље попут Немачке и Пољске имају удео у глобалној производњи мањи од један одсто, али да се суочавају са значајним падом производње због преласка на чистију енергију.
"Немачка је смањила производњу за 10,4 посто, а с друге стране, земље попут Турске и Узбекистана бележе пораст од 16,9 и 14,5 одсто, што указује на различите енергетске приоритете у свету. Енергетски приоритети се разликују на глобалном нивоу – земље у развоју и земље са ниским приходима обично се више ослањају на фосилна горива, док развијене земље агресивније дају приоритет производњи чисте енергије", објашњава професор.
У 2024. години производња угља је најбрже расла у Монголији, за 27,7 одсто, а затим у региону Блиског истока са 18,8 посто. Турска, Зимбабве, Узбекистан и Пакистан такође су забележили снажан раст производње угља. Насупрот томе, већина европских земаља, заједно са САД и Канадом, забележила је двоцифрени пад производње угља.
"Тренд раста производње угља наставиће се наредних 5 до 10 година, а након тога доћи ће до стагнације. То ће бити условљено пре свега смањењем потражње у Кини и Индији. Русија ће у наредним годинама може повећавати своју производњу. Што се тиче даљих прогноза због тренутних геополитичких несугласица и ратова, а вероватно и будућих сукоба, сигурно је да пропагирана 'Зелена агенда' неће бити спроведене, а Доналд Трамп је отворено већ сада руши. Ако Европа настави своју политику затварања према Русији, у Европи ће 'Зелена агенда' бити веома угрожена и вероватно ће бити знатно успорена", указује професор Игњатовић.
Live
