Блокада теретних граничних прелаза, која је почела у понедељак у подне, се наставља, а превозници најављују да камионе неће померити док се не пронађе системско решење за боравак професионалних возача у Шенгенској зони. Превозници из Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине блокирају теретне терминале због новог ЕЕС система за улазак и излазак, који тренутно подразумева да могу да остану у ЕУ максималних 90 дана у периоду од 180 дана. Они указују и на неадекватне реакције Европске комисије и земаља Шенгена, које годинама не желе да се позабаве решавањем овог проблема.
У међувремену већ стижу први прорачуни о штети коју трпе привреде и са једне и са друге стране границе.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж је изјавио да због бирократских процедура и неадекватне реакције ЕУ економије Западног Балкана имају директну штету од око 100 милиона евра дневно само по основу извоза робе. Он је објаснио да само из Србије у ЕУ извози око 10.000 компанија и да су те фирме у ризику да ће морати да плаћају и пенале због неиспоручене робе, а да су за то предвиђене казне од 10.000 до 50.000 евра дневно.
Чадеж је указао да ову кризу није изазвао никакав спољни фактор, као за време пандемије, већ да је у питању нефлексибилност европске администрације. Он је истакао да привредници из Србије, Северне Македоније, Албаније и Црне Горе већ више од две године заједнички указују на овај проблем, као и компаније из ЕУ које послују у региону, али да решења и даље нема.
"Сад имамо парадоксалну ситуацију у којој Европа и европске компаније саме себе коче или блокирају. Ово није проблем само Западног Балкана, већ целе Европе. Надамо се да ће европска администрација имати слуха да чује велике компаније у државама чланицама које се сада обраћају својим владама, јер оваквим приступом угрожава сопствену економију", поручио је Чадеж.
Председник Управног одбора Немачко-српске привредне коморе Филип Симовић је током обиласка граничног прелаза рекао да је и "немачка привреда екстремно погођена овим блокадама". Навео је да Србија извози у Немачку робу у вредности од пет милијарди евра, због чега тренутна ситуација дневно доноси губитак између 100 и 150 милиона евра.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић истиче да је велики део робе у нашим малопродајама страног порекла и да она мора некако да стигне до Србије, а да углавном стиже друмским саобраћајем. Он је објаснио да Европска комисија сматра да ово није нарочито велики проблем, јер цео Балкан за њих представља можда један одсто укупних економских активности, док је за Србију то од кључног значаја, јер смо изразито зависни од размене са ЕУ.
Атанацковић је истакао да су трошкови транспорта већ порасли, а да би се то ускоро могло одразити и на цене робе и услуга.
"Цена превоза се, обрачунава по пређеном километру, али постоје велике разлике између вожње унутар ЕУ, где нема граница, и транспорта ка Србији, где су задржавања на границама непредвидива", рекао је Атанацковић и додао да постоји реална опасност да Србија остане и без постојећег броја професионалних возача, којих већ сада нема довољно, ако се решење не пронађе.
Превозници указују на низ непријатности због европске бирократије и наводе да је у последњих седам дана девет возача из Србије ухапшено само у Немачкој, јер су прекорачили максималан број од 90 дана боравка у ЕУ током шест месеци. Зато су тражили да се тај рок продужи – да боравак буде 105 дана, уз додатних 20 до 30 дана који би професионални возачи могли да користе за своје приватне потребе годишњег одмора, што значи да би, уместо 90 имали око 135 дана у току шест месеци.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић је на граничном прелазу Батровци рекла да ово није само проблем Србије.
"Удружиле су се и привредне коморе Црне Горе, Босне и Херцеговине и Северне Македоније и сви имамо један циљ - да се професионалним возачима који нису ни криминалци, ни туристи ни мигранти, омогући да нормално обављају своју делатност и на томе ћемо истрајавати", поручила је Софронијевићева.
Сигурни смо да ЕУ има преча посла од проблема возача са Западног Балкана, али би на овом примеру могла да покаже своје умеће у хитном решавању конкретних проблема, с обзиром на ригорозне захтеве које поставља пред оне који годинама чекају пред њеним вратима, а у првом реду за Србију.