Економија
Обрачун "Делеза" са државом: Трговински ланац поднео тужбу против Србије због маржи
Компанија ће пред међународним судом покушати да оспори уредбу усвојену прошлог септембра, када је влада ограничила марже у 23 категорије производа на шест месеци
Компанија "Ахолд Делез", компанија која је власник бројних малопродајних радњи у Србији и свету, затражила је арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничења маржи које, овом и свим осталим трговинским ланцима, одредила Влада Србије, објавио је немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг".
Како наводи немачки дневник, компанија је провела месеце у преговорима са властима у Србији како би се нашло заједничко решење, али без успеха.
Решење које је одабрала Влада у Београду тим је уредбама, наводи се у тексту, ставило своју подружницу "Делез Србија" у ситуацију да послује са губицима, одмах након усвајања уредбе. У тексту се наводи да се Србија сматра значајним тржиштем, иако оно чини тек нешто мање од пет процената укупне европске продаје компаније.
Компанија ће пред судом покушати да оспори уредбу усвојену прошлог септембра, када је влада ограничила марже у 23 категорије производа на шест месеци.
Наводи се да су велики трговци на мало погођени у више од три четвртине свог асортимана производа, што чини више од четири петине њихових прихода. Они наводе и да су наводно, пре ограничења маржи, трговци на мало пословали са нето приходима од само два до четири и по процента.
У тексту "Франкфуртер алгемајне цајтунга" наводи се и да је "Ахолд Делез" наводно затворио 25 продавница од септембра, односно сваку двадесету радњу. Наводи се и да Делез Србија" послује у земљи већ 25 година и да овај трговински ланац има 547 продавница са више од 11.000 запослених.
Као страни инвеститор, Ахолд може да оствари свој захтев за надокнаду штете не само кроз потенцијалну тужбу пред судом у Србији, већ и путем међународне арбитраже.
Основа за такве захтеве су генерално – као у овом случају – билатерални инвестициони уговори (БИТ) или други међународни споразуми. Такав споразум је постојао између Холандије и бивше Југославије. Након распада мултиетничке државе, споразум је поново испреговаран између Србије и Холандије и ступио је на снагу 2004. године. Осим тога, постоји споразум између земаља чланица ЕУ и Београда, који је на снази од 2013. године, пише немачки лист.
Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у сектору трговина на велико и мало и поправке моторних возила, послују 31.253 привредна друштва која чине 27,7 одсто укупног броја фирми и запошљавају 244.536 радника, односно 18,5 одсто укупно запослених у предузећима. Захваљујући нето добити од 207,6 милијарди динара, односно око 1,9 милијарди евра у 2024. години, тај сектор био је најзаслужнији за укупне позитивне резултате домаће привреде.
"Делез Србија" је са 167,36 милијарди динара остварио највеће приходе међу трговинским ланцима и нашао се на 6. месту листе сто највећих компанија у Србији. "Делез" је у 2024. години имао и највећу добит међу трговинским ланцима, од 7,42 милијарде динара.
За прошлу годину још нису објављени подаци, али је пословање сигурно било неизвесније, јер је на снагу ступила владина уредба која ограничава марже основних намирница, за коју трговци тврде да их води у губитак, док је власт планирала да тиме смањи инфлацију и заштитити стандард грађана.
"Ахолд Делез" је одмах реаговао, као највећи трговински ланац и указао да ће "због актуелне државне политике, морати да затвори двоцифрен број продајних објеката". Тако испада да им се без маржи које су ишле и до 45 одсто, не исплати да "отварају радње" за купце у Србији.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је тада изјавила да најаву "Делеза", више види као покушај обрачуна компаније "Делез" са државом Србијом.
Министарка је рекла да је то што је "Делез" најавио затварање једног броја објеката само делом последица Уредбе о ограничењу маржи, али зато што су трговински ланци кроз одређене намете према добављачима, а и кроз цене које су потрошачи плаћали, покривали те губитке. Она је истакла да је Уредба је натерала трговце да буду ефикаснији и да ће заправо "Делез" морати да затвори неке од својих објеката који су и иначе доносили губитке, али да ресорно министарство није добило неки званични документ од те компаније.
Иначе, крајем септембра прошле године је, на захтев западних амбасадора у Влади Србије одржан састанак на тему ограничавања маржи за трговинске ланце. Присутни су били амбасадори Немачке Анке Конрад, Холандије Мартијн Елгерсма, Белгије Фредерик Девелтер, као и шеф Канцеларије ЕУ Андреас фон Бекерат и шеф Одељења за европске интеграције Канцеларије ЕУ У Србији Катарина Мотошкова. Састанак је инициран због примедби трговинских ланаца "Делез" и "Лидл" на уредбу о ограничењу маржи.
После састанка је саопштено да је разговор био конструктиван, да су страни инвеститори добродошли у Србију, али да је примарни циљ пакета мера бољи живот наших грађана и тежња да се изборимо са ценама какве су код нас, у поређењу са ценама хране у земљама Западне Европе.
Live
