Сива зона цвета: Санкције ЕУ на руску нафту разгранале "пословање" мистериозних новајлија

Трговина нафтом постаје све опаснији бизнис, а светско тржиште овог енергента све разуђеније и геополитички подељеније како пакет по пакет почињу да ступају на снагу санкције Европске уније на руску нафту.

Рестрикције на руску нафту промениле су играче у трговини овим енергентом: западне фирме које су се повукле из трговања, осигуравања и транспорта замењују мистериозне новајлије, са седиштем у Хонг Конгу или Дубаију, од којих неке никада нису пословале у овом сектору, констатује "Економист".

Пакет санкција Европске уније који је ступио на снагу 5. децембра и односи се на забрану увоза нафте која стиже поморским путем посебно је погурао Русију да тражи алтернативне начине испоруке овог енергента, док ће оне које се односе на дизел и требало би да ступе на снагу 5. фебруара само утицати на даље проширење већ довољно разгранате "флоте у сенци" и пословања у сивој зони, како се наводи у чланку.

После ступања на снагу санкција на самом почетку децембра, руски извозници доживели су ударац, али су се брзо опоравили и два месеца касније трговина се вратила на ниво последњи пут виђен у јуну. Количина нафте која се превози поморским путем вратила се на уобичајен ниво, а као што је и очекивано Кина и Индија преузимају највећу количину санкционисаних барела. Као изненађење описује се пораст обима испорука са непознатом дестинацијом.

Неки трговци и даље користе уходани систем од пре ЕУ санкција: грчке бродовласнике, британске осигураваче и холандске и јапанске банке.

С друге стране трговинског спектра, усидрена је трговина "на црно", за коју се наводи да су њене перјанице произвођачи из Ирана и Венецуеле. Танкери стари пола века иду ка мистериозним купцима са искљученим транспондерима. Префарбавају се и преименују неколико пута током путовања. Пролазе кроз луке у којима је велика гужва где се нафта коју превозе меша са другом, како би јој се теже ушло у траг.

Ту негде, аутори текста налазе и трагове руске нафте: Оман и Уједињени Арапски Емирати увезли су више руске нафте у првих десет месеци 2022. него за три године укупно, помешали и препродали део Европи. Малезија Кини извози два пута више нафте него што може да произведе. Највећи део је вероватно иранска, али сумња се да у тој трговини има и руске нафте.

Како руске фирме могу да продају нафту легално већем делу света, чини се да су ови канали за њих беспотребно компликовани. Уместо "црне", према писању "Економиста", руска нафта се продаје у "сивој" зони где не важи ограничење цене руске нафте, али нема ничег противзаконитог јер се користи логистику која није западна и испоручује земљама које нису део санкција.

Ова разуђена инфраструктура има три главна стуба: нову поставку трговаца, велику и растући флоту танкера и нове изворе финансирања.

Руском нафтом трговали су у иностранству руски произвођачи, западне нафтне компаније и швајцарски трговци, а већина је седиште имала у Женеви. Међутим, многи су се преселили на више пријатељске локације, па се тако процењује да је више од 30 руских трговачких предузећа отворило канцеларије у Дубаију.

После повлачења западних трговаца нафтом, на тржиште су ушле нове компаније које продају Индији, Шри Ланки, Турској и другом земљама. Већина њих никада се није бавила трговином руском нафтом, а лист преноси сумње незваничних извора да су параван за руска државна предузећа. Они управљају "флотом у сенци".

Од прве најаве увођења санкција на руску нафту, трговина половним танкерима је експлодирала, већа је за 55 одсто у односу на 2021. годину. Око 200 танкера за превоз нафте купљено је прошле године, већином се радило о "Афрамаксима" и "Суецмаксима" чији је максимални капацитет милион барела. Додаје се да су ово једини бродови довољно мали да пристану  у руске луке. Потражња за "Афрамаксима" толико је велика, да је неколико пловила недавно продато за 35 милиона долара, што је цена еквивалента оној по којој је Кина у истом периоду купила велико пловило дупло већих габарита, које може да превезе два милиона барела нафте.

Флота коју Русија може да искористи да заобиђе ограничење цене нафте сада броји 360 танкера, што је 16 одсто светске флоте танкера. Да сви западњачки бродови престану да превозе руску нафту, ова флота у сенци била би довољна да одржи руски извоз на тренутном нивоу.

Указује се, међутим, да се ради о времешним бродовима који сада прелазе много већа растојања. Нафти је некада требало недељу дана да стигне из лука на Црном мору до купаца у осталим деловима Европе, док сада плови 45 дана како би стигла до Кине.

Према наводима листа, кредите за трговину руском нафтом сада обезбеђује руска држава, а чекове потписују и банке из арапског залива.

Много је било теже наћи решење за осигурање терета, које спада у обавезну документацију танкера. И то су преузеле руске фирме, за које се каже да су нове у поморско-трговачким пословима, делом и руска држава, док су неке луке, попут оних у Индији, смањиле шта све мора бити осигурано за танкере који пристају код њих.  

Оваква трговина има још доста простора да се развија. Кина и Индија могу да купе још више руске нафте: мање од две трећине њихових резервоара за складиштење је пуно и претпоставља се да је добар део руске нафте коју су купили обрађен и преподат, делом и Европи.

На самом почетку јануара, Кина је подигла своје квоте за извоз рафинисане нафте за готово 50 одсто у односу на годину дана раније, што сугерише да је спремна да купи још више руске нафте и продаје је у иностранству.    

Цене барела могле би драстично да промене слику. Иако је "брент" тренутно 86 долара по барелу, а руски "урал" мање од 60 долара, скок кинеске потражње и смањивање улагања у нову нафту, могао би поново да подигне цене у другој половини 2023. године – "брента" на 100 долара, за којим би скочила и цена "урала".

Нова рунда санкција на рафинисане производе даће значајан подстицај расту пословања у сивој зони. Русија ће морати да нађе нове купце за око 55 одсто дизела који је извозила у ЕУ и највероватније ће се окренути тржиштима Бразила и Мексика, док ће Америка пловити с друге стране океана ка Европи са делом своје нафте.

За Русију ће проширење пословања у сивој зони имати своје предности: заобићи ће западне посреднике, цене ће бити мање транспарентне, као што се и сада само спекулише колико је Индију коштао "урал" и колики су попуст добили на куповину.

Овакво свеукупно пословање, произашло из санкција ЕУ, утицаће на остатак света. Трговина нафтом наставиће даље да се цепа по геополитичким линијама и постаће све опаснији бизнис будући да велики део посла сада обављају предузећа без пословне репутације, са флотом старих танкера, процењује "Економист".

Украјински савезници имају добре разлоге да оперу руке од руске нафте, али то је неће спречити да отплови ка другим обалама, закључује се у чланку.