Свет

Шта Европљани треба да знају о пооштравању санкција на руску нафту

Санкције које Запад уводи Русији могле би да им се "обију о главу": Ако Русија не нађе довољно купаца и на крају буде принуђена да смањи производњу, то би могло да смањи и глобалну доступност
Шта Европљани треба да знају о пооштравању санкција на руску нафтуwww.globallookpress.com © Sebastian Kahnert/dpa

Покушаји Запада да одузму средства Кремљу и приморају руског председника Владимира Путина да одустане од специјалне војне операције у Украјини доспели су у деликатну фазу, пише "Блумберг".

Од 5. фебруара, Европска унија ће се придружити Великој Британији и САД у забрани увоза руског дизела и других нафтних деривата поморским путем. Та мера, заједно са ограничењем цена на извоз руског горива, могла би да направи значајну рупу у приходима Москве. Са друге стране, ако европски купци не буду у стању да пронађу алтернативне изворе снабдевања, санкције би могле да нагомилају нове трошкове индустријама које се ослањају на дизел, као што су пољопривреда и друмски транспорт, и отежатју владама да обуздају инфлацију.

"Блумберг" је издвојио неколико тачака које би Европљани морали да знају.

1. Зар руска нафта није већ под европским санкцијама?

Јесте, али то се односи на нерафинисану сирову нафту, која подлеже европским забранама и ограничењу цене од 60 долара по барелу наметнутом субјектима који и даље купују од Русије. Нове санкције ће утицати на руска рафинисана горива која се превозе поморским путем. Русија је такође велики извозник нафте — која се може користити за производњу бензина и пластике — и лож уља, које се често троши у производњи електричне енергије и транспорту. Такође испоручује млазно гориво, вакуум гасоил и друге нафтне деривате. Све у свему, руско "црно злато" је чинило 9,3 одсто глобалног терета нафтних деривата по обиму 2022. године, око 0,5 процентних поена више од њеног удела на тржишту сирове нафте, тако да су ове последње санкције ЕУ једнако значајне.

2. Како ће функционисати ограничење цене?

На исти начин као ограничење на нафту које су наметнуле земље укључујући Г7 и ЕУ. Свако ко плаћа изнад горње границе за производе испоручене из Русије неће моћи да добије осигурање и финансирање од кључних земаља учесница. То је велика ствар, с обзиром да је више од 95 одсто светских океанских танкера осигурано преко Лондона. Идеја је да, чак и ако су купци у Африци и другде вољни да купују руски дизел изнад лимитиране цене, већина светских танкера неће моћи да га отпреми. Цене нафтних производа варирају и Г7 циља на два ограничења цена, а нивои тек треба да буду одлучени. Могуће је да ће део руског горива бити испоручен по неограниченим ценама преко танкерске флоте из сенке која се не ослања на западне услуге.

3. Како ће купци из ЕУ заменити руско гориво?

Један од најтежих изазова биће замена дизелских производа који покрећу аутомобиле, камионе, пољопривредне машине, бродове, производну и грађевинску опрему. Око 220 милиона барела је испоручено у блок из руских лука 2022. што је довољно да се напуни око 14.000 олимпијских базена. Добављачи на Блиском истоку, где расту нове рафинерије, очигледна су алтернатива. Индија и САД би такође могле помоћи у попуњавању празнине.

4. Хоће ли бити довољно?

То делимично зависи од тога да ли ће компаније у Кини користити повећане извозне квоте да би више нафтних производа учиниле доступним глобалном тржишту. То би требало да ослободи додатне бареле за ЕУ. Већа квота не значи нужно да ће се десити сав могући извоз, посебно са отварањем кинеске економије након што је Пекинг одустао од своје строге политике "нула ковида". Поставља се и питање да ли ће Русија наставити да извози дизел. Ако се то догоди, глобални трговински токови ће у суштини бити поново измешани. У свету би и даље постојала иста количина руског горива, само што би се отпремало на различита места. Међутим, ако Русија не нађе довољно купаца и на крају буде принуђена да смањи производњу, то би могло да смањи и глобалну доступност. Штрајкови у француском нафтном сектору додатно компликују слику, имајући у виду потенцијал за поремећаје у рафинеријама који би могли смањити сопствену производњу ЕУ.

5. Шта је идеалан исход за ЕУ?

Лидери ЕУ се надају да ће нове санкције "избушити рупу" у руским финансијама, а да не изазову шок у снабдевању енергентима који би пореметио кључне индустрије и отежао владама да ставе инфлацију под контролу. Ако је горња граница цене прениска, руске фирме би могле да одбију продају или да раде више на проналажењу начина да то заобиђу. Ако је превисока, они ће само претрпети непријатности у виду проналажења нових купаца. Потенцијални купци замене за руска горива су Турска, као и земље Африке и Латинске Америке.

6. Да ли може доћи до нежељених последица?

Неке земље могле би неочекивано да зараде ако буду куповале руски дизел по ограниченим ценама како би покриле своје домаће потребе и продавале гориво из сопствених рафинерија купцима из ЕУ по много вишој цени. Такође, мало шта може да спречи купце ван ЕУ, као што је Индија, да купују руску нафту, прерађују је у сопственим рафинеријама за производњу горива, а затим легитимно продају та бурад купцима у ЕУ. Трговци који су вољни да у потпуности прекрше правила могли би да испоруче руско гориво у једну земљу, да га помешају са другим горивом (или да га само преименују) и пошаљу у ЕУ, а право порекло таквих терета је веома тешко доказати.

image
VV inauguration
banner