После скоро четири деценије мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, Србија, после његовог укидања, поново отвара питање нуклеарне енергије. На столу су различите понуде, од стручних студија и преноса знања до конкретних модела изградње електране. Потписивањем Меморандума о разумевању са Француском, Србија је отворила ново поглавље, али оно што је договорено не подразумева сарадњу на изградњи нуклеарне електране, већ је у питању прелиминарна техничка студија, размена знања и обука кадрова и процена како би нуклеарна енергија могла да се уклопи у српски енергетски систем.
У исто време, из Москве стиже знатно конкретнија понуда.
Генерални директор државне корпорације "Росатом" Алексеј Лихачов је током разговора са српским званичницима поручио да је Русија спремна да Србији понуди читав спектар решења. То подразумева изградњу класичне велике нуклеарне електране по моделу који "Росатом" тренутно реализује у Мађарској, Турској, Египту, Индији, али и развој малих модуларних реактора који се сматрају исплативијим и приступачнијим за мање енергетске системе.
"Росатом" нуди комплетан пакет – пројектовање, изградњу, обуку кадра, испоруку нуклеарног горива, сервисирање и дугорочно управљање горивним циклусом. То значи да држава партнер добија технолошки, али и оперативно заокружен "кључ у руке". Према најавама руске стране, пројекат може бити финансиран на различите начине, укључујући кредите и међудржавне споразуме, што је већ примењено у другим земљама.
Др Предраг Шкобаљ, помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча", рекао је у Јутру на РТ Балкан да је Србији потребан нови микс који ће чинити нуклеарна енергија као базна, уз обновљиве изворе енергије. Истакао је да је то један сложен пут и стратешка одлука државе, али да је то процес који траје и коме се мора приступити озбиљно. Шкобаљ је указао да би, уколико све то урадимо, могли очекивати да Србија добије прву нуклеарну електрану у наредних 15 година.
"Кренула је изградња 'Пакша 2' и добра је идеја да Србија обезбеди учешће у том пројекту, али удео од пет или 10 одсто нама не решава проблем, јер је то 150 до 200 мегавата. То није нешто што би задовољило наше енергетске потребе. Добра ствар је што ми можемо да учимо из њиховог процеса. То може бити озбиљно искуство за наше компаније и то видим и као највећи значај за учешће у том пројекту сарадње", рекао је Шкобаљ.
Он је подсетио да када су у питању мале модуларне електране да их тренутно имају "Росатом", као и Кинези и Американци, те додао да тренутно актуелно 86 пројеката у свету, али да су сви они још у фази развоја.
"У томе је потребно учествовати и то није спорно, али не можемо се базирати на томе као да је то нека технологија која већ постоји. И сама Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) каже да земља која нема конвенционалну нуклеарку не би требало да иде другим путем, већ да би прво требало да има класичну нуклеарну електрану. Требало би да прикупимо знања и да учимо од других, али реланост је да их још немамо на мрежи и у употреби", објаснио је Предраг Шкобаљ.
Стратегијом развоја енергетике је предвиђено да ће се Србија до 2050. одустати од фосилних горива. Саговорник РТ Балкан сматра да то није реално, јер би нам за потпуну замену за производњу струје из угља било потребно 4.000 мегавата, али да не можемо одмах изградити четири блока.
"Требало би да уђемо у изградњу два нуклеарна реактора и да постепено гасимо постројења која раде на угаљ. Морамо да знамо да ће потреба за електричном енергијом у скорој будућности да расте и због вештачке интелигенције и дата центара – и да морамо да кренемо тим путем, али је на првом месту знање. Сматрам да имамо потенцијал и да можемо да управљамо нуклеарном електраном и да учествујемо у изградњи, да имамо потенцијала и да би требало да их развијамо", казао је Шкобаљ.
Он је истакао да је озбиљнији процес можда пре изградње и да се састоји из две фазе – од израде студија и законске регулативе, а након тога је припрема и избор технологије и укључивање свих релевантних чинилаца у ту причу.
"Морамо да школујемо кадрове и то није тако једноставно и тренутно су наши људи на обуци у Русији и у Словенији. Морамо сви да се ујединимо и да кренемо тим путем и да своја знања покушамо да применимо. С друге стране, требало би грађанима предочити предности нуклеарне енергије и то ће бити озбиљан задатак. Нема чекања, мора се кренути што пре ка реализацији. Одлуке ко ће градити и чија ће бити технологија долазе касније", казао је Шкобаљ.
Помоћник директора Института "Винча" је објаснио је да постоје разни модели за финансирање и подсетио да је "Росатом" са Турском направио аранжман да део од продаје струје узима "Росатом", а да остатак иде на тржиште, али да постоје и модели приватног капитала у Америци и Великој Британији. Додао је да постоји могућност и да држава узме кредит, али је истакао да ће то све тек бити предмет разматрања.
"Јако је битно и колико неко постројење кошта и колико траје изградња. 'Росатом' је показао врло брзу градњу и то су параметри које у будућност треба узети у обзир", истакао је Шкобаљ.
Србија је иначе од 2007. године придружена чланица престижног руског Института у Дубни, што нашим научницима и стручњацима отвара директан приступ његовим револуционарним постројењима. Шкобаљ је истакао да је Дубна један од највећих научно-истраживачких центара у свету и да би требало да Србија настави да продубљује сарадњу са овом установом. Додао је да имамо већ десетак пројеката и да би требало појачати сарадњу са обе стране, јер руски стручњаци имају врхунску опрему и знање.