Економија
Потреси на тржишту минералног ђубрива: Србија сигурна због увоза из Русије
Пољопривредници највише користе уреу, а доминантно је увозимо из Руске Федерације, док мање количине стижу из Египта. Вештачким ђубривом се снабдевамо и из Казахстана, Аустрије, Мађарске и Хрватске
Рат на Блиском истоку и затварање Ормуског мореуза изазвао је нагло поскупљење вештачког ђубрива, а на глобалном тржишту цене су од почетка године повећане за чак 70 одсто.
Стручњаци кажу да залиха у Србији тренутно има довољно и да држава није директно зависна од увоза из кризног региона Персијског залива. Пољопривредници највише користе уреу, а доминантно је увозимо из Руске Федерације, док мање количине стижу из Египта. Вештачким ђубривом се снабдевамо и из Казахстана, Аустрије, Мађарске и Хрватске.
Цена урее на светским берзама у последњих месец дана порасла је за 35 одсто и достигла је 690 долара по тони. Према подацима портала "Трејдинг економикс", цене фјучерса за уреу постигле су тако највиши износ још од октобра 2022.
Према подацима Продуктне берзе Нови Сад, уреа је на почетку напада на Иран, од 9. до 20. марта поскупела за 6,88 одсто, а до 1. априла тај скок је достигао ниво од 9,61 одсто. Аналитичари очекују да ће, због раста цене на берзама, нова тура која стиже на наше тржиште бити знатно скупља и да је реално очекивати да ће малопродајне цене до краја априла додатно порасти уколико се сукоб настави.
Процене су да би у Србији годишње требало да се утроши око 1,2 милиона тона минералног ђубрива, али да се користи мање. Подједнако се користе комплексна (НПК) и азотна ђубрива, а после стечаја у панчевачкој ХИП Азотари, једини озбиљан домаћи произвођач НПК ђубрива остала је компанија "Еликсир Група" из Шапца. Поред домаће производње, НПК ђубрива се увозе из Русије и других земаља, док азотна ђубрива у потпуности зависе од увоза, ослоњеног претежно на руске произвођаче.
Секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала Привредне коморе Србије Драган Стевановић каже за РТ Балкан да су прошле године домаћи пољопривредници купили око 900.000 тона вештачког ђубрива у иностранству. Он напомиње да је увоз из Русије значајно опао у односу на 2021. годину, али да и даље највише урее купујемо у РФ.
"Пољопривредници користе око 900.000 тона укупно свих минералних ђубрива годишње. Реална потреба је 1,2 милиона, али због цене и због многих других разлога је смањена употреба, што није добро, јер су онда приноси мањи, а производња је скупља", каже Стевановић.
Он напомиње да ће најављено примирје и отварање мореуза релаксирати потражњу.
"Највећи проблем је што минерална ђубрива из Персијског залива иду за Јапан, Јужну Кореју, Пакистан и Индију и што то тржиште сада тражи нове добављаче и направили су дар-мар и са ценом и са потражњом. У Србији тренутно сви троше залихе, па продаја стоји. Ђубриво је акцијска роба и цена се мења из дана у дан. Нема промета по тим високим ценама. Сви имају већ залихе и чека се да се отварањем Ормуза ситуација бар мало растерети", каже Драган Стевановић.
Он наводи да се у Србији годишње произведе око 550.000 тона, али да од тога 200.000 тона извеземо.
"Оно што нама фали су азотна ђубрива. Ту спадају уреа и амонијум-нитрат. Сировина за азотна ђубрива је гас и логично да су најјефтинија тамо где су налазишта гаса. Због тога су и земље Залива и у Русији највећи произвођачи ђубрива. Јако је скупо правити га ако немате свој гас, јер 80 одсто цене је удео гаса. У Србији се највише користи уреа и прошле године смо увезли 217.000 тона и платили 83,5 милиона евра, а 174.000 тона је стигло из Руске Федерације преко Констанце и коштало је 65,5 милиона тона", каже Стевановић и додаје да је увоз из Русије био најједноставнији, због близине, али да је последњих година од почетка сукоба у Украјини отежан и смањен.
Министар пољопривреде Драган Гламочић је изјавио да је Србија стабилно снабдевена азотним и другим минералним ђубривима за сетву и да нема разлога за бригу. Према његовим речима, поскупљење азотних ђубрива није оправдано, јер је роба увезена пре него што је цена на берзама почела да расте због рата у Ирану.
Он је истакао да је Србија обезбеђена када су у питању НПК ђубрива које се највише користи и за пролећну и за јесењу сетву и да је једини преостали изазов обезбеђивање додатних количина азотног ђубрива за јесен, али да дотад има још довољно времена.
Агроекономиста Жарко Галетин каже за РТ Балкан да је ситуација на тржишту озбиљна, али да ипак није алармантна. Додаје да би у случају да рат у Ирану потраје веома лако могла да се закомпликује и постане веома неизвесна.
"Највише смо увозили из Русије, јер они имају све што им треба да буду велики произвођачи. Пре свега гас, који је највећа ставка у производњи азотних ђубрива. Сви остали снабдевачи, који снабдевају и Србију у великој мери зависни су од фосфатних руда, сумопора и азота из региона Блиског истока,", напомиње Галетин.
Саговорник РТ Балкан каже да Србија увози око 70 одсто својих потреба и да се сада поставља и питање довољне расположивости робе, да ли ће је бити и по којој цени у крајњој линији.
"Верујем да имамо залиха за пролећну сезону. Манир мањих произвођача је, међутим, да купе баш онда када им треба, не држе га у залихама и они би можда могли да буду у проблему. Не видим да тренутно има несташица. Међутим, ако ово потраје, десиће се и то, али некако ћемо прегурати кампању пролећних радова. Питање је колико ће наши пољопривредни произвођачи и газдинства смањити употребу минерална ђубрива и то ће се све на крају одразити на приносе. Све то је једна прилично незгодна и неизвесна ситуација са аспекта расположивости и са аспекта доступности", каже Жарко Галетин.
Агроекономиста напомиње да Србија нема директно проблем са увозом, јер се не ослања на набавке из Персијског залива, али да је питање да ли ће произвођачи ђубрива из Хрватске, Аустрије и Мађарске, од којих купујемо, имати довољно сировина с обзиром на ситуацију у Ормуском мореузу.
Он указује да су практично два најзначајнија инпута у пољопривредној производњи, нафта и минерално ђубриво, под знаком питања и под притиском тражње с обзиром да су блокиране руте преко Персијског залива и указује да ће то бити озбиљан проблем нашим произвођачима да се уклопе у "трошковну калкулацију".
Live
