Државе Европске уније су се обавезале да ће издвојити више од 10 милијарди евра како би заштитиле потрошаче и предузећа од енергетског шока изазваног ратом на Блиском истоку, наводи се у објављеној анализи истраживачког центра "Бројгел". Експерти "Бројгела" ипак оцењују да ови потези нису довољно ефикасни, јер се око четири петине мера заснива на широким и лоше циљаним интервенцијама, попут општих пореских олакшица.
Такви приступи, према анализи, не прате препоруке Европске комисије, која инсистира на привременим и прецизно усмереним мерама помоћи, преноси Блумберг.
Највећи део фискалне подршке долази из појединих великих економија, при чему Шпанија чини готово половину укупне потрошње, док је Немачка на другом месту.
У неким земљама, попут Италије, већ се упозорава да нема довољно фискалног простора за дугорочно ублажавање шокова.
Енергетска криза долази у тренутку када Европска унија још осећа последице претходног удара изазваног ратом у Украјини, који је тада довео до рекордних цена гаса и укупне потрошње од преко пола билиона евра за подршку домаћинствима и фирмама.
Аналитичари упозоравају да државе у новој кризи понављају исте грешке из 2022. године, јер европске владе поново примењују брзе и широке мере које могу да додатно подстакну потражњу и тиме погоршају притисак на цене.
Европска комисија процењује да је од почетка рата на Блиском истоку и енергетског шока ЕУ потрошила додатних 20 милијарди евра за увоз фосилних горива.
"Бројгел" је независни истраживачки институт са седиштем у Бриселу који се бави анализом европске економске политике. Основан је 2005. године и фокус му је на темама као што су макроекономија, енергетска политика, фискална правила ЕУ, конкурентност, климатска транзиција и глобална трговина.