Борба за енергенте у ЕУ: Нема нафте, нема проблема

"Најјефтинија енергија је она коју не користите", изјавила је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен представљајући "план" ЕУ да се избори са енергетском кризом.

Европска унија налази се у константној кризи од 2022. када је због Специјалне операције у Украјини одлучила да се одрекне руских енергената и пребаци на алтернативне и скупље опције попут течног гаса из САД.

ЕУ има "план" за ублажавање цена енергената: Настављају погрешним путем

Та одлука им се врло брзо обила о главу вртоглаво подигавши трошкове живота. Најгоре је прошао такозвани "мотор" Европе - Немачка. Земља која је захваљујући јефтиним руским енергентима постала покретач привредног развоја Уније, сада грца.

Таман када је Брисел помислио да се ситуација мало смирила - на крају крајева, Украјина је магично "поправила" нафтовод "Дружба" преко којег је руска нафта стизала до ЕУ - и да су се докопали "зелене гране", САД су заједно са Израелом напале Иран.

Грушко: Земље ЕУ саме себе довеле у рањив положај одрекавши се руских енергената

Рат на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза кроз који пролази петина светске нафте гурнули су Стари континент назад у хаос. За разлику од САД које су самоодрживе, Европа зависи од увоза енергената, а сада још мора да се бори за њих са конкурентима.

Европска комисија представила је пакет мера у покушају да се одбрани од енергетске кризе који укључује заштиту потрошача у виду "енергетских ваучера" и помоћи, смањење пореза на струју за "рањиве" индустрије и домћинства, покушај гомилања залиха гаса и праћење производње и складиштења горива - авионског (чија ће несташица значити хаос за предстојећа дужа путовања и летње одморе) и дизела.

Чувајте резервоар: Цене отишле у небо, па Немци краду гориво

Проблем са овим мерама је, као и са бројним другим плановима Брисела, што су смишљене када је континент већ сатеран у ћошак везаних руку. Другим речима, за све им је потребан новац кога баш и нема у изобиљу.

То је практично оставило грађане ЕУ да се сналазе како знају и умеју - од прављења залиха бензина (често уз помоћ крађе или преласка границе зарад "бензин туризма") преко грејања на сунцу (тамо где је то могуће), повратка на грејање на дрва, заједничких вожњи на посао или рада од куће, веће употребе јавног превоза, бицикала, пешачења и, генерално, надања да ће све некако проћи.

Ако је судити по непредвидивом понашању америчког председника Доналда Трампа и начину на који је Брисел до сада управљао кризама (које је сам закувао), ситуација не делује обећавајуће.