Министарка енергетике о НИС-у: Очекујемо нови предлог од компаније МОЛ

Оно чиме нисмо задовољни су детаљи у вези рада Рафинерије, покривености тржишта Србије, али и финансијских обавеза на које се НИС обавезао пре пар година и које треба да испуни, прецизирала је Дубравка Ђедовић Хандановић

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандовић изјавила је да очекује у најкраћем могућем року нови предлог компаније МОЛ у вези са Нафтном индустријом Србије (НИС) и додала да би то могло да буде већ данас или сутра, како би преговори могли да се заврше до 22. маја, што је рок који је поставила америчка администрација.

"Оно чиме нисмо задовољни су детаљи у вези будућег рада Рафинерије, покривености тржишта Србије у велепродаји и у малопродаји, али и обавеза финансијских на које се НИС обавезао пре пар година и које треба да испуни", рекла је она за ТВ Прва.

Према речима Ђедовић Хандановић, уколико МОЛ није задовољан тиме, мора да нешто да заузврат.

"Није питање да ли ће Рафинерија радити или не, она мора да ради. Питање је у ком обиму, у ком капацитету, како ћемо да надгледамо, шта ако се то не оствари и како Србија онда брани своју позицију, јер Рафинерија има утицај на сигурност снабдевања, на бруто домаћи производ, на запосленост и на индустријски раст. Рафинерија за нас, поред тога што је критична енергетска инфраструктура, значи и нешто што у кризним ситуацијама нама апсолутно треба", истакла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је навела да држава жели да буде апсолутно сигурна да се МОЛ неће само водити својим приватним интересима, пре свега стицања профита, јер, како је додала, приватне компаније тако функционишу, и да зато са аспекта државе Србије морамо да одређене детаље тог уговора договоримо, преноси Танјуг. 

Према њеним речима, Србија неће прихватити компромис у преговорима о будућности НИС-а по сваку цену, а који би био на штету државних интереса, истичући да држава инсистира на јачој контроли рада Рафинерије, сигурности снабдевања и испуњавању финансијских обавеза компаније.

На питање колике су шансе да дође до тог компромиса, министарка је казала да то не зависи од нас и да је то пре свега условљено односима Америке и Русије, али да ми свакако имамо и "план Б и план Ц". Додала је и да Србија покушава да поправи позицију коју је наследила након продаје НИС-а 2008. године руском Гаспромњефту.

Имамо резерве, снабдевање стабилно

Ђедовић Хандановић је истакла да Србија није одговорна за увођење санкција НИС-у и нагласила да је Влада Србије успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта упркос глобалној енергетској кризи и расту цена нафте.

"Немамо несташица, немамо неконтролисан раст цена, немамо ограничења на пумпама, отказаних летова и мислим да је то велики успех политике Владе Србије са циљем да се заштите интереси грађана", рекла је. 

Она је истакла да Србија тренутно располаже државним резервама дизела довољним за око 63 дана просечног нето увоза, док са комерцијалним резервама нафтних компанија укупне резерве покривају око 83 до 84 дана просечне дневне потрошње.

"Од 2022. године више него смо дуплирали државне резерве. Тренутно имамо око 260.000 тона државних резерви дизела, што је довољно", навела је министарка.

Подсетила је и да је држава смањењем акциза на гориво за 20, а потом и 25 одсто, преузела велики терет на буџетске приходе како би ублажила последице енергетске кризе по грађане и привреду.

О пословању ЕПС-а и електрани код Ниша

Говорећи о пословању Електропривреде Србије (ЕПС) министарка је рекла да та компанија трећу годину заредом послује профитабилно, али да још није у потпуности задовољна резултатима компаније.

"Увек има простора за побољшање. Мислим да је ЕПС наша највећа компанија и сигурно са највише изазова, изузетно важна за нашу енергетску сигурност и уопште за привреду Србије и важно је одржати тај континуитет, пре свега стабилности", навела је ђедовић Хандановић.

Министарка је и да би ускоро требало да буде потписан уговор о изградњи гасне електране код Ниша између азербејџанске компаније Сокар, са једне стране, и Србијагаса и Електропривреде Србије, са друге, истичући да се све ради како би гасна електрана била завршена у наредне четири године.

Она је  подсетила да је потписан споразум Србије и Азербејџана који је ратификован у Скупштини Србије и да се сада прелази на даље кораке.

"Следећи корак је, пре свега, да договоримо уговор о изградњи између компанија које ће је градити. Водили смо интензивне разговоре у претходних месец дана између компанија. Ја сам боравила у Бакуу, договорили смо се скоро па око свега", рекла је.