Где ће највеће светске нафтне компаније уложити 200 милијарди долара?

Деценијама, још од 1970-их када је амерички председник Френклин Делано Рузвелт са саудијским краљем Абдулом Азизом Ибн Саудом договорио геополитички савез по принципу "нафта за безбедност", пет највећих приватних нафтних компанија бушило је уздуж и попреко, од Јужне Америке до Сибира. Сада су их геополитички, економски и други фактори приморали да скрену поглед са истока и запада на север и југ.

Амерички "Ексон" и "Шеврон", британски БП и "Шел" и француски "Тотал", такозвани "супермејџорси" тржишта зарадили су протекле године око 200 милијарди долара.

Како пише "Економист", део тог новца иде акционарима, део ће отићи за покривање дуговања, а остатак ће бити уложен у даља истраживања. Поставља се питање - где?

После неколико година смањених инвестиција у нафту и гас, што је била последица пандемије, смањене потражње и бриге за животну средину, нафтне компаније поново троше на нове бушотине.

Истражвачка компанија "Ес енд Пи глобал" процењује да је трошак за проналазак нових бушотина - како приватних тако и државних компанија, прошле године износио око 450 милијарди долара, што је скок са 15-годишњег минимума од 350 милијарди 2020. године. Ове године, издвајања ће бити још већа.

С тим што ове године, сав тај силни новац неће ићи на "стара места".

Западни нафтни титани "потпуно су променили став", рекао је "Економисту" Едвард Морс из банке "Ситигруп".

Америчке компаније повлаче се из удаљених "пограничних" области где је политички ризик висок, а инфраструктура лоша или непостојећа. Европске компаније чак одустају од својих америчких пројеката у корист Африке коју доживљавају као више пријатељски наклоњену за нове инвестиције.

Амерички "супермејџори" напустили су, или покушавају да напусте, Русију, Камерун, Чад, Екваторијалну Гвинеју и Нигерију и велики део капитала шаљу у Јужну Америку и Сједињене Америчке Државе.

"Ексон" улаже велика средства у новооткривена поља у Гвајани. "Шеврон" намерава да више од трећине својих средстава ове године усмери у амерички шкриљац, а још 20 одсто у Мексички залив. Прошлог месеца је такође, уз благослов председника Џозефа Бајдена, поново почео да тргује нафтом из Венецуеле, земље која је дуго била на америчкој црној листи.

Европски нафтни гиганти такође смањују своју источну и западну "изложеност". БП и "Шел" напуштају Русију, што доводи до отписа од чак 25 милијарди долара, односно пет милијарди долара за "Шел" који се такође ослободио својих налазишта шкриљаца у Тексасу и наводно продаје и нека у Мексичком заливу. БП продаје своја мексичка нафтна средства, а прича се да излази из Анголе, Азербејџана, Ирака, Омана и Уједињених Арапских Емирата. "Тотал" се повлачи из Канаде.

Као и код Американаца, и поглед Европљана иде ка југу.

У јануару је Клаудио Дескалзи, шеф италијанске нафтне компаније "Ени" позвао Европу да се окрене Африци.

Та "осовина север-југ" ће побошљати приступ Европе традиционалним фосилним горивима, као и чистијим алтернативама попут обновљиве енергије и водоника који може да се превози морским путем или цевоводом на север.

"Ени" је крајем јануара потписао споразум вредан осам милијарди долара са либијском Националном нафтном компанијом.

"Шел" и "Еквинор", норвешка државна нафтна компанија, потписали су споразум са Танзанијом о изградњи 30 милијарди долара вредног терминала за течни гас (ЛНГ) у овој земљи на истоку Африке. "Тотал" улаже у гасне пројекте у Мозамбику и Јужној Африци.

Два су разлога овоме, пише "Економист". Први је проблем ризика и повраћаја новца - што је главна преокупација Американаца. Некада су велике нафтне компаније трошиле као "пијани морнари" због чега је превише инвестиција и премало контроле трошкова довело до огромних губитака и претеране производње. У годинама пре пандемије, нафтни пројекти су губили милијарде долара, па самим тим и акционари.

Ових дана, инвеститори траже много више дисциплине, краткорочних инвестиција и ефикасније експлоатације, што значи мање ризичних улагања у места попут Арктика или океанских дубина или места са политичким и геолошким "проблемима".

Американци се зато све више окрећу Сједињеним Државама и Јужној Америци, и то деловима "дворишта" која добро познају попут, на пример, Гвајане.

За Европљане су афричке земље са којима имају релативно добре односе, примамљиве.

Исто тако, европске компаније покушавају све више да се дистанцирају од америчке нафтне инфустрије која нема добру репутацију и одговоре на захтеве потрошача који желе "скидање" са угља, више чисте и обновљиве енергије.

У сваком случају, наводи "Економист", преусмеравање водећих нафтних компанија дуж осовине север-југ далеко је од завршеног.

БП још увек инвестира у Мексички залив. "Шел" и "Тотал" и даље сарађују са Катаром на ЛНГ пројектима. "Ексон" проширује гасни пројекат у Мозамбику, а "Шеврон" нафтни у Казахстану и, како се наводи, оживљава разговоре са владом Алжира о резервама шкриљаца у земљи.

Али, закључује магазин, ови пројекти све више изгледају као изузеци него као правило. Будућност истраживања енергената изгледа много виткије, зеленије — и много "уздужније".