Сунце је можда бесплатно али соларна енергија није

Званичници који обновљиве изворе енергије, попут соларних панела, представљају као најјефтинији начин производње струје, своје тврдње базирају на само малом делу трошкова укључивања панела у енергетску мрежу, показала је анализа истраживачког портала "Рил клир полиси" (РКП).

На примеру Мисисипија, амерички сајт показује да је соларна енергија скупља од угља, природног гаса, нуклеарних електрана и да ће увођење соларних панела у мрежу само повећати рачуне породицама и компанијама које зависе од њих.

Један од најчешћих начина процене трошкова производње електричне енергије из различитих типова електрана је метрика која се зове нивелисани трошак енергије или ЛЦОЕ.

ЛЦОЕ је процена дугорочних просечних трошкова производње електричне енергије из електране. Ове вредности се процењују узимањем трошкова електране, као што су новац потребан за његову изградњу и рад, трошкови горива и трошкови позајмљивања новца, и деле са количином електричне енергије коју производи постројење (обично мегават сати) током свог корисног века трајања.

Другим речима, ЛЦОЕ процене су у суштини као израчунавање цене вашег аутомобила на основу пређеног километра након обрачуна трошкова као што су почетна капитална инвестиција, плаћање зајма и осигурања, трошкови горива и одржавање, наводи портал.

Када се ЛЦОЕ примени на пример Мисисипија, електрична енергија произведена новим соларним панелима коштала би 50,67 долара по мегават сату. Поређења ради, струја која се производи уз помоћ гаса кошта 30,31 долара по MWh, упркос расту цена природног гаса. Цена струје коју производе нуклеарне електране износи 32,10 долара по MWh, док струја која се "добија" из угља кошта 43,83 долара по мегават сату.

Уз то, наводи РКП, не само да су соларни панели скупљи од постојећих електрана на природни гас, угаљ и нуклеарни погон, већ су и мање "вредне" јер не раде ако Сунце не сија.

Статистике показују да су соларна постројења у Мисисипију генерисала само око 22 процента своје потенцијалне производње у 2021. години, што значи да би комуналне компаније требало да инсталирају 450 мегавата (MW) соларне енергије да би произвеле 100 MW електричне енергије, у просеку, током једне године, што захтева огромне каапацитете - хиљаде јутара земље, изградњу више далековода за повезивање ових панела са мрежом (који коштају између 2,5 и 3,1 милион долара по миљи) и премештање струје тамо где је потребна. Ови трошкови, укључујући порезе на имовину у вези са земљиштем, водовима и другом опремом, биће пребачени на потрошаче кроз њихове тарифе за електричну енергију.

На крају, без обзира на то колико соларних панела буде инсталирано, електране неће нестати јер је држави потребна струја и када Сунце није сија, што се дешава сваке ноћи. Као резултат тога, породице и предузећа су приморани да плаћају за два електрична система: један који ради када Сунце сија, и онај који ради када га нема.