Рок који је америчка администрација дала Русији и Србији да испреговарају продају Нафтне индустрије Србије са мађарском компанијом МОЛ истиче 22. маја, а по изјавама које стижу ових дана, тешко да ће до тог рока бити постигнут било какав договор. Док време цури, председник Србије Александар Вучић је данас изјавио да преговори "не иду добро", да ситуација није нимало једноставна и да се у позадини воде озбиљне политичке и пословне игре. Вучић је рекао да Србија покушава да пронађе одрживо решење, али да "није сигуран у позитиван исход".
Председник је данас поручио и да би од свега што се догодило иза кулиса у последњих годину дана могао да се сними филм. Не треба ипак заборавити да је главни сценариста заправо америчка администрација Џозефа Бајдена, која је у јануару прошле године увела санкције НИС-у због већинског руског власништва, док их је тренутна власт у САД применила од октобра.
"Гаспромњефт" тренутно поседује 44,8 одсто акција НИС-а, а подружница "Гаспрома" још 11,3 одсто, удео Србије је 29,8 одсто, док преостали део држе мањински акционари. Руска компанија није својом вољом пристала да прода компанију, која иначе годинама успешно послује у Србији, већ је на то приморана притисцима америчке администрације. И преузимање НИС-а ће зависити од тога да ли се будући купац допада САД, али ипак се питају и Москва и Београд.
Судбина Рафинерије кључно питање
А "црвена линија" испод које Србија не иде је сигурна производња у Рафинерији у Панчеву, као и повећање удела државе у НИС-у за пет одсто. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је више пута изјавила да је главни камен спотицања питање покривености тржишта из прераде рафинерије у Панчеву, док је председник Вучић поручио МОЛ-у да, уколико желе НИС, рафинерија мора да ради.
После међусобних размена понуда, којима Србија није била задовољна, министарка је поручила да су захтеви јасни и да остају непромењени и да наша земља тежи увећању удела у НИС-у за пет одсто, што значи већи утицај на стратешке одлуке и могућност блокирања одлука које нису у државном интересу.
У међувремену се појавила прича о потенцијалном новом купцу НИС-а, јер је Ројтерс објавио да је недавно основана српска компанија "Сенатор" (KFT Senator Treasury G.T.7 Two LLC), наводно понудила 2,35 милијарди долара "Гаспромњефту" и "Гаспрому" за заједнички удео од 56,1 одсто у НИС-у. Њен власник Ранко Мимовић је за Ројтерс изјавио да су руски власници НИС-а "у начелу прихватили" ову понуду. Мимовић је такође рекао да је 21. априла обавестио кабинет председника Србије Александра Вучића о својим плановима.
Касније се огласио и председник Удружења индустријалаца и предузетника Србије Богољуб Карић и поручио да су чланови "Енерџи Тесла" спремни да купе Нафтну индустрију Србије по цени која се не одбија. Карић је агенцији Бета казао да је веома важно да профит од НИС-а остане у Србији и да рафинерија у Панчеву настави с радом. Председник Вучић је поводом Карићевe понуде изјавио да је "добро да знамо да ти људи имају две милијарде евра, да не кукају да немају пара".
"Видели смо да двојица имају те паре. Сигуран сам да ће Карић наставити да улаже у Србију и ако не добије НИС", истакао је председник.
Руска компанија "Гаспромњефт" је, међутим, 6. маја саопштила да не води преговоре о продаји свог удела у Нафтној индустрији Србије ни са једном другом компанијом осим са мађарским МОЛ-ом.
Лиценца за преговоре коју је издала америчка канцеларија ОФАК-а подразумева да цео процес преузимања руског дела у НИС-у од стране мађарске нафтне компаније треба да буде завршен до 22. маја, али она може бити продужена. С обзиром да су САД пре неколико дана поново продужиле обуставу санкција против руске нафте на још месец дана, такав развој догађаја је могућ.
У случају да договор са МОЛ-ом не буде постигнут, Србија има алтернативне опције, које могу да укључе проналажење новог партнера, а помиње се и државни откуп руског удела.
Уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић, међутим, истиче да потенцијална национализација са собом носи значајне ризике и указује да би такав потез могао да доведе до тужби и великих одштетних захтева.
"Видели смо пример Бугарске и 'Лукоила'. Зато верујем да ће Србија покушати да све реши дипломатским путем", каже Путниковићева.
Руска компанија "Лукоил", која у Бугарској поседује највећу рафинерију нафте на Балкану, која се налази у Бургасу, као и мрежу од 217 бензинских пумпи иначе тражи од Бугарске три милијарде евра одштете, након што је та држава преузела контролу над локалним пословањем компаније.
Уз све изазове са којима се НИС суочио у протеклих готово годину и по дана компанија је наставила са значајним улагањима у област истраживања и производње нафте и гаса и навела да је у првом кварталу ове године у тај сегмент инвестирала 4,9 милијарди динара, односно 78 одсто укупних улагања НИС-а, као и да је произвела 280.000 тона нафте и гаса. Директор НИС-ове дирекције "Производња", блока "Истраживање и производња" Предраг Радановић рекао је да је компанија у сложеним околностима остварила резултате који су значајни не само у домаћим, већ и у регионалним оквирима.