Док се на глобалном тржишту поново подижу тензије због дешавања у Персијском заливу и раста цена нафте и гаса, у Србији се све више у први план враћа питање енергетске сигурности и будућности Нафтне индустрије Србије (НИС).
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће по повратку из Бакуа одржати састанке са тимовима који ће се бавити обезбеђивањем енергетских резерви, упозоривши да Србија мора да реагује на време - ако не обезбедимо резерве сада, нећемо имати ничега током лета, а камоли на зиму.
Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић оценио је за РТС да Србија тренутно има добре резерве енергената, али да се ситуација на светском тржишту може веома брзо променити.
"У претходном периоду доста тога се урадило да се обезбеде знатне количине резерви, како би могло да се реагује у оваквим ситуацијама", рекао је Којчић, подсећајући да се чак 20 одсто светске сирове нафте транспортује преко Ормуског мореуза.
Он је навео да Србија тренутно има довољне количине у обавезним и оперативним резервама и да грађани до сада нису осетили глобалне кризе на домаћем тржишту.
"Видело се да ниједног момента код нас није било несташице деривата на пумпама и нико није осетио глобалну светску кризу", рекао је Којчић.
Ипак, проблем може настати уколико дође до већих глобалних поремећаја у снабдевању.
"Када је у прекиду снабдевање преко Персијског залива, сви који су се одатле снабдевали потражиће друге изворе сирове нафте", упозорио је Којчић.
Цена нафте "брент" јуче је достигла 112 долара по барелу, док је цена гаса скочила на 600 долара. Међутим, након изјаве америчког председника Доналда Трампа да се настављају преговори са Ираном и продужава прекид ватре, цена нафте је пала на 108 долара.
Када је реч о гасу, Којчић истиче да је Србија тренутно у стабилној позицији захваљујући споразуму са "Гаспромом".
"Са те стране смо безбедни и попуњеност складишта у Банатском двору је на максимуму, имамо ускладиштен део и у Мађарској и стабилан доток преко Турског, па Балканског тока на дневном нивоу, плус количине из Азербејџана", објаснио је Којчић.
Он је додао да Србија ради на више инфраструктурних пројеката који би земљу могли да претворе у регионално енергетско чвориште.
"Ради се на интерконекцији са Румунијом, интерконекцији са Северном Македонијом како бисмо се повезали са Грчком, и гради се нафтовод према Мађарској. У том моменту, када се све те инвестиције заврше, ми постајемо чвориште за, примера ради, гасно снабдевање и неких других тржишта", рекао је Којчић.
Посебно је нагласио значај НИС-а и Панчевачке рафинерије у актуелним разговорима о будућности компаније. На питање да ли је решавање питања НИС-а данас још важније него раније, Којчић је оценио да је реч о кључном питању енергетске сигурности Србије.
Поред чињенице да у НИС-у ради око 13.000 људи, како је навео, Панчевачка рафинерија представља "црвену линију" за државу.
"Кажу да може и без ње да се снабдева - не може. Ако се израчунају количине деривата на дневном нивоу које су потребне за нормално функционисање, физички и логистички немогуће је допремити их било Дунавом, железницом, камионским цистернама. Државе у региону немају рафинерију па се снабдевају, али све оне имају излаз на море, и могу да дођу велики танкери за снабдевање", објаснио је Којчић.