Управа царина и заштите граница САД (ЦБП) издала је Налог за задржавање робе компаније "Србија Зиђин Копер" због сумње да у Србији производи бакар и производе од бакра уз употребу принудног рада тј. рада који се обавља невољно и под претњом казном. То није први пут да америчка царина забрани увоз производа из Србије, а последњи случај забележен је у децембру прошле године када је, под истим оптужбама, стопиран увоз производа из "Линглонга" - још једне кинеске компаније која производе које прави у Србији извози у Америку.
Помоћница комесара Канцеларије за трговину ЦБП-а, Сузан С. Томас је "објаснила" да се произвођачи из САД суочавају са нелојалном конкуренцијом када стране компаније смањују трошкове коришћењем принудног рада и да "ЦБП штити људска права, као и економску безбедност САД", али саговорници РТ Балкан указују да САД заправо овим забранама "гађају" Кину, преко Србије.
Професор на Факултету политичких наука Драгана Митровић каже да се иза вести која је стигла из САД крије технолошки и трговачки рат против НР Кине који се сада води и преко наше земље.
"То је фактички атак на једну нашу компанију невезано ко је њен доминантан или апсолутни власник. Просто доводи у сумњу и квалитет заштите радника у Србији, доводи у сумњу какав је овде пословни и правни амбијент, покушава да пошаље неку погрешну поруку о условима рада у Србији, о правном поретку и на крају о целој земљи, а не само о привредном амбијенту. Дакле, то је врло лоше и некоректно, а са друге стране, претпостављам да има непрекидно пријава агената страног утицаја, који се овде баве искључиво тиме да пронађу нешто лоше у пословању кинеских компанија на нашем тлу", каже Драгана Митровић за РТ Балкан.
ЦБП прима пријаве о принудном раду из различитих извора, укључујући владине агенције, медије, невладине организације и грађане. У конкретном случају са "Зиђином", налог за задржавање испоруке званично је издат због кршења члана 19 Законика САД. ЦБП је навео да је анализирао изјаве радника, фотографије, теренске белешке из фокус група, снимке екрана текстуалних порука, извештаје НВО, вести из медија и академска истраживања. Они тврде да су докази показали да су радници изложени деловању шест индикатора принудног рада Међународне организације рада (МОР), међу којима су злоупотреба рањивости, ускраћивање зарада, застрашивање и претње, ограничавање кретања, задржавање личних докумената и прекомерни прековремени рад.
Увозници задржаних пошиљки могу или да униште или да извезу своје пошиљке, или могу да покушају да докажу да роба није произведена уз употребу принудног рада.
Драгана Митровић каже да је тешко повезати принудни рад са компанијом "Зиђин Копер", која је један од највећих извозника из Србије, светски позната и призната корпорација.
"Ако гледамо услове рада у Србији, третман радне снаге, то је компанија чији радници имају зараде међу највишим у Србији и њихов радни однос је регулисан радним уговорима и ове оптужбе су толико апсурдне да се сви питамо да ли смо сви који имамо уговор о раду можда под принудом или какво је то тумачење, али свакако је то просто бизарно. Стављајући то све у шири контекст, то је свакако притисак на кинеске компаније које послују у Србији, али и на нашу земљу, у смислу да је то сигнал, да се не гледа лепо на директне стране инвестиције и компаније које долазе из Кине, што не значи да та листа не може касније да се прошири и на неке друге стране инвеститоре", указује професорка Митровић.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж је недавно изјавио да у Србији послује око 2.000 компанија са кинеским капиталом и да је у последње три до четири године број запослених у тим компанијама повећан чак 45 одсто. Чадеж је истакао и да је највећих 37 кинеских компанија у Србији до сада инвестирало скоро осам милијарди евра у нашу земљу и да запошљавају више од 40.000 радника. Током посете председника Србије Александра Вучића Кини објављено је да у нашу земљу стижу нове велике кинеске инвестиције, од инфраструктуре до роботике, а да су у питању улагања већа од милијарду евра.
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС Бојан Станић каже да забрана за "Зиђин" и "Линглонг" значи да фирме које су планирале да увозе робу од њих то више не смеју да раде, јер би у супротном трпеле последице у складу са америчким законодавством.
"Има ту разних ограничења и они су на сличан начин стопирали и српске фирме које су трговале са Русијом. Компаније које извозе у Русију материјале који се користе у грађевинској индустрији, су добиле забрану, јер САД тврде да они од тога могу да изграде војну халу и због тога су им блокирали извоз у САД", навео је Бојан Станић.
Када су у питању оптужбе на кинеске послодавце, Станић каже да је било притужби да су затворени, да се прикривају неки инциденти и да Кинези не важе за друштвено одговорне и хуманитарне инвеститоре, за разлику од НИС-а који је у већинском руском власништву или неких западних компанија, али да ни западне компаније нису "цвећке".
"Видите какви су инвеститори са Запада у Бангладешу, Камбоџи, где се шију патике и спортска опрема. Не да имате прековремени и принудни, већ имате дечији рад. То је један ужас, а и даље постоји", указује Бојан Станић.
Он је рекао и да за "Зиђин" ова забрана не значи неку катастрофу, јер је просечан годишњи извоз компаније у САД око 12 милиона долара, што је симболично у односу на продају у Кини и Европи.
"Идеја је да се Кина максимално ограничи"
Станић је истакао да су кинеске компаније за Србију значајни инвеститори и највећи извозници, али да их Американци генерално саботирају, јер је идеја да се Кини што више ограничи економски простор, јер су убедљиво најконкурентнији и "добијају" у трци са САД.
"Њима је то огроман изазов, јер што више пара се ствара у привреди, остаје више за улагање у инфраструктуру, субвенције, као и у истраживање и развој, па се то одражава и на све више патената и проналазака и примене у индустрији и онда постанете конкурентни у технолошком смислу, а онда дођете и до безбедносног сектора. Када се све то сложи, јасно је зашто САД непрестано покушавају да ограниче Кину. Када се гледа слободно тржиште, Америка губи, али и у том њиховом протекционизму, такође се нису показали као успешни, јер прошле године, без обзира што је смањен извоз у Америку, Кина је драстично повећала извоз у свет", истакао је Бојан Станић.
Као и Москва по питању руске нафте и гаса, које ЕУ није хтела, тако је и Пекинг, једноставно пронашао друге купце. Кина је прошле године остварила рекордан суфицит, а једина утеха за Америку је, да би без тарифа и забрана, постигла још гори резултат.