Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са градоначелником Ниша Драгославом Павловићем о активностима на пројекту изградње гасне електране у Нишу и навела да су започете активности на изради и усклађивању планске документације.
"Већ је усвојен просторни план Града Ниша, који представља основу за даљи рад на планским документима. На састанку свих релевантних учесника у пројекту, имали смо прилику да од пројектанта чујемо динамику реализације и кључне активности до краја 2030. године, када је планиран завршетак изградње електране", рекла је Ђедовић Хандановић, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.
Она је нагласила да ће ново постројење допринети већој сигурности снабдевања електричном енергијом и јачању енергетске стабилности Србије, уз, како је навела, додатни бенефит унапређења снабдевања топлотном енергијом Нишлија.
Она је напоменула да је неопходна апсолутна посвећеност свих укључених у пројекат, од Града Ниша, Завода за урбанизам, пројектанта, до "Србијагаса", ЕПС-а и ЕМС-а како би се што брже реализовале све радње неопходне за припрему пројекта, затим и оснивању заједничког предузећа ЕПС-а и СОКАР-а.
"У исто време следи усаглашавање Уговора акционара за будућу заједничку компанију између 'Електропривреде Србије' и СОКАР-а, а затим и потписивање у наредним недељама", рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је подсетила да је гасна електрана у Нишу стратешки пројекат који се реализује у оквиру сарадње Србије и Азербејџана, за који је у фебруару ове године у Београду потписан споразум, у присуству председника две државе.
Градоначелник Ниша Драгослав Павловић нагласио је да су Град Ниш и све локалне институције максимално посвећене што бржој припреми пројекта и свим радњама неопходним како би градња почела што пре.
Почетком јуна у Бакуу "Електропривреда Србије" и СОКАР потписали су Основне услове сарадње за развој, изградњу и управљање гасном електраном у Нишу којима су дефинисани кључни принципи за оснивање заједничког акционарског друштва ради развоја и реализације пројекта, као и главни комерцијални аспекти будуће сарадње.
Нови енергетски пројекат Србије и Азербејџана, требало би, да буде у погону од 2030. године. Прва велика гасна електрана значајно би повећала удео у укупној производњи електричне енергије која би се добијала из тог енергента, али би требало и да отвори нове могућности у погледу диверсификације, коју Брисел толико жели, с обзиром на то да се Србија у највећој мери тренутно снабдева руским гасом.
Изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало је да омогући диверсификацију извора снабдевања и да, како то Запад дефинише, "ослободи Србију и регион зависности од руског гаса". Ипак, то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке, стиже танкерима из Катара, Норвешке или Америке, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.
Из Азербејџана нам иначе тренутно стиже тек око 400 милиона кубика овог енергента, док из Русије добијамо око три милијарде кубика годишње. Капацитет интерконектора између Србије и Бугарске, којим азербејџански гас стиже, је око 1,8 милијарди, али нити Азербејџан тренутно има толико гаса за нас, нити ми можемо да га транспортујемо због "уског грла" кроз Грчку и Бугарску, чије цеви имају мању пропусну моћ.