Србија и Азербејџан граде нову гасну електрану: Који су изазови и ко ће обезбедити гас

Нови енергетски пројекат Србије и Азербејџана, требало би, да буде у погону од 2030. године. Прва велика гасна електрана значајно би повећала удео у укупној производњи електричне енергије која би се добијала из тог енергента, али би требало и да отвори нове могућности у погледу диверсификације, коју Брисел толико прижељкује, с обзиром на то да се Србија у највећој мери тренутно снабдева руским гасом.

Стручњаци истичу да је изградња гасне електране увек добра вест, али ипак указују да Србија тешко може да рачуна на једно такво постројење без ослањања на снабдевање из Русије.

Ђедовић Хандановић: Усаглашене основне одредбе уговора са СОКАР-ом за градњу гасне електране

Србија и Азербејџан разговарају о изградњи гасне електране код Ниша, а реч је о пројекту снаге 500 мегавата, где ће се производити струја која би могла да задовољи 10 одсто потреба Србије. Много веће питање од изградње саме електране је одакле ће Србија у наредним годинама обезбеђивати гас за своје потребе, јер према садашњој рачуници - из Азербејџана нам стиже тек око 400 милиона кубика овог енергента, док из Русије добијамо око три милијарде кубика годишње. Капацитет интерконектора између Србије и Бугарске, којим азербејџански гас стиже, је око 1,8 милијарди, али нити Азербејџан тренутно има толико гаса за нас, нити ми можемо да га транспортујемо због "уског грла" кроз Грчку и Бугарску, чије цеви имају мању пропусну моћ.

Изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало је да омогући диверсификацију извора снабдевања и да, како то Запад дефинише, "ослободи Србију и регион зависности од руског гаса". Ипак, то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке, стиже танкерима из Катара, Норвешке или Америке, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.

"Потребно је да потпишемо уговор између азербејџанске компаније 'Сокар' и 'Србијагаса' и ради се о изградњи нове електране за гас у близини Ниша. Имаћемо два удела од 50 одсто и са обе стране ћемо водити рачуна о том пројекту са великом посвећеношћу и верујем да можемо да кренемо у градњу електране 2027. године и да буде готова до 2030", казао је председник Србије Александар Вучић у Бакуу.

Вучић са Алијевим у Бакуу: Потврђени добри односи (ВИДЕО)

Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже за РТ Балкан да се изградња гасне електране исплати једино у случају да имамо сигуран извор снабдевања јефтиног гаса, какав је тренутно руски. 

"Гасна електрана може да функционише, само је питање колика ће бити цена њене изградње и цена ЛНГ. Нико на свету не прави гасну електрану на ЛНГ, јер је скуп, а постоје изазови и када је у питању сигурност снабдевања и логистика. Кад не би радио 'Турски ток', преко којег добијамо гас из Русије, у домену научне фантастике би било да ми имамо гасну електрану. Нисам видео пројекат, могу да кажем да ја то не бих радио, иако је инжењерски тај пројекат изводљив, али са економског аспекта је питање колико је оправдан", сматра Здравковић.

Он напомиње да Азербејџан мора свој гас да шаље у Европу преко руске или турске инфраструктуре, али да је једини исплатив начин да гас стиже руским гасоводима. 

"Гасна електрана има смисла зато што је она замена за обновљиве изворе енергије, ако се земља много ослања на њих, потребна им је паралелна структура која може да буде брза замена. Зато су сада у Европи популарне гасне електране и зато се повећава зависност од Руске Федерације. Сваки мегават или гигават из обновљивих извора мора да прати неки мегават или гигават из гаса. Зато је 20 одсто струје произведено из гаса, јер кад нема сунца, ветра или нема воде, да би могло да буде брза замена ако не раде ветропаркови или хидроелектране", каже Здравковић.

Он објашњава да гасно постројење обезбеђује најбржу замену, јер је технологија производње таква да је потребно око сат времена да се покрене, док је потребно 24 сата да крене струја из нуклеарне електране, а када су у питању термо-електране на угаљ неопходно је и до 48 сати да дође до пројектоване производње.

"То  је разлог зашто је гас најбоља алтернатива за обновљиве изворе енергије. Гасне електране имају итекако смисла уз метрополе због централног грејања, а Ниш постаје све већи град и зато сигурно овај пројекат не би био лош, али је питање колико је исплатив. Свакако ће кључно бити одакле ће гас стизати и колико ћемо га плаћати", указује Милош Здравковић.

О различитим правцима снабдевања гасом се претходних дана разговарало и у Атини. Министарка енергетике Дубравка Хандановић Ђедовић је рекла да је Србија на корак од добијања и употребе ЛНГ гаса који би долазио из Грчке, када су у питању радови на изградњи те интерконекције са Северном Македонијом. Гас би могао да се обезбеди и из Румуније, али стручњаци указују да су сви ти планови још на "дугом штапу".