У чак пет београдских општина просечна цена квадрата је премашила 3.000 евра, док је у две општине близу те границе. Најскупљи станови у првом кварталу ове године су продати на Савском венцу где је квадрат новоградње у просеку плаћен 5.109 евра. На Старом Граду је 3.698, а на Врачару 3.576 евра, док је на Новом Београду 3.470, а на Палилули 3.139 евра.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), који се објављују на основу купопродајних уговора, просечна цена квадрата у новоградњи на Вождовцу је била 2.937, а на Чукарици 2.909 евра. На Звездари, Земуну и Раковици просечне цене су између 2.600 и 2.800 евра.
Највише станова је у првом кварталу продато на Новом Београду, укупно 673, док је на другом месту Вождовац са 418 продатих некретнина, а на трећем Звездара са 263.
Александра Михајловић са портала 4зида, каже да се према тренутно оглашеној понуди на овом порталу, тржиште новоградње у Београду јасно дели на неколико типова локација: оне са највећим обимом понуде, оне са најјачом тражњом и оне где купци још могу да пронађу повољнији квадрат. Тржиште новоградње је, како каже, веома разноврсно, а док су на једној страни мањи пројекти у насељима која се брзо развијају и где је цена и даље приступачнија, на другој су велики стамбено-пословни комплекси са додатним садржајима, намењени купцима веће платежне моћи.
"Највећи број станова у новоградњи оглашава се на општинама које последњих година бележе интензивну стамбену изградњу, пре свега на Новом Београду, Вождовцу и Звездари. То су делови града у којима постоји довољно простора за нове пројекте, али и стабилна тражња, јер купци траже добру повезаност, близину пословних зона, школе, вртиће, паркинг и пратеће садржаје. Када се посматра структура понуде, види се разлика између мањих и већих пројеката. Мањи пројекти новоградње најчешће се појављују у Миријеву где се цене у новоградњи крећу од око 2.000 до 2.600 евра, на Вождовцу, Карабурми, од 1.900 па до 3.700 евра и у Калуђерици. То су углавном зграде са мањим бројем станова, често намењене купцима који желе новоградњу, али не нужно и велики комплекс", каже Александра Михајловић.
Она напомиње да су већи и луксузнији пројекти концентрисани на Новом Београду и Дедињу, где се све чешће нуде станови са додатним садржајима као што су гараже, рецепција, фитнес, уређене зелене површине и заједнички простори.
"Најповољнији станови у новоградњи углавном се могу пронаћи у деловима града који су удаљенији од центра, попут Калуђерице, где је квадрат око 2.000 евра, појединих делова Миријева, Лештана, Алтине, Земун Поља и Овче. У тим насељима цена квадрата је нижа у односу на централне градске општине, па купци за исти буџет могу да купе већу квадратуру или стан у новијој згради", објашњава Александра Михајловић.
У унутрашњости цене повољније, али и даље расту
У Београду је у првом кварталу продато 2.447 станова, док је на другом месту по броју продаја Нови Сад где је продато упола мање станова, односно укупно 1.204, и то по просечној цени од 2.289 евра. У Нишу је просечан квадрат продат за 1.750 евра, а у Крагујевцу 1.540. Међу мањим градовима, најскупљи станови су у Шапцу, где је квадрат 1.639 евра и у Панчеву где је достигао 1.548 евра.
У првом кварталу 2026. године у односу на први квартал 2025. године забележен је пораст броја уговора о купопродаји непокретности у Београду за 640 уговора, односно 9,5 одсто и у Новом Саду за 129 уговора 6,1 одсто, а смањење је забележено у Нишу за 4,6 одсто и у Крагујевцу за 6,1 одсто.
У односу на прошлу годину, новоградња је највише поскупела у Вршцу, чак 58 одсто, док су у Врању цене порасле за око 32 одсто, а у Јагодини око 24 одсто. С друге стране, најповољније цене, према подацима РГЗ, су у Новом Пазару и Крушевцу где је квадрат око 1.000 евра, док је у Врању 1.100 евра.
Према подацима РГЗ, и даље расте број продаја некретнина из кредита, нарочито станова. У првом кварталу 2026. године у 32,7 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што је за осам одсто више у поређењу са истим периодом претходне године. Томе је допринео и државни програм субвенционисања станова за младе. Скупштина Србије је иначе у четвртак усвојила Измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене некретнине, којима се укупан износ гаранције за кредите повећава са 600 на 900 милиона евра. Како се наводи у образложењу Предлога закона, разлог за измене је велико интересовање младих за програм субвенционисаних стамбених кредита, због чега су првобитно опредељена средства постала недовољна да задовоље постојећу тражњу.
Министар правде Ненад Вујић је образлажући Предлог закона рекао да је до сада одобрено 7.424 захтева и да је тако више од 7.000 младих за више од годину дана, захваљујући том програму решило стамбено питање.
Ова мера подршке односи се на младе од 20 до 35 година за куповину прве стамбене непокретности, а у програму могу да учествују сви млади, без обзира на радни статус, да ли су запослени или незапослени, да ли су пољопривредници или обвезници пореза на приходе од самосталне делатности или самостални уметници.
Максималан износ кредита је 100.000 евра, а на њега имају право сви млади старости од 20 до 35 година чије је пребивалиште на територији Србије. Учешће у овом кредиту износи један одсто, а држава ће пружати помоћ младима у првих шест година кредита, тако што ће сваког месеца додавати 124 евра из буџета за сваког корисника кредита. Камата је у првих шест година фиксна и износи 3,5 одсто (клијент плаћа 1,5 одсто). Грејс период је до 12 месеци. Максималан рок отплате кредита је 40 година, а услов је да се кредит отплати до 70. године живота корисника кредита. Држава даје гаранције банкама на ове кредите у висини од 40 одсто износа одобреног кредита за сваког појединачног корисника, а у првих 10 година отплате кредита.