У воћњацима у Србији ове године се очекује берба више од 1,5 милиона тона шљива, кајсија, јабука, малина и осталог воћа, а та количина би ову сезону могла сврстати међу три најбоље производне године у последње две деценије. Стручњаци, међутим, указују да високи приноси не гарантују и веће приходе пољопривредним произвођачима, јер су откупне цене појединих врста воћа ниске, а прерађивачки капацитети недовољни.
Квалитет рода је добар код боровнице, док су гране које су се пресавиле под теретом плода код вишње и кајсије, у комбинацији са сушом, утицале на квалитет плода и обориле цену.
Малинари незадовољни откупном ценом
Малинари из Ариља, Пожеге, Ивањице, Нове Вароши и Пријепоља су незадовољни откупном од ценом од око 400 динара по килограму и тврде да им неће покрити ни трошкове производње. Они траже вишу откупну цену за бар 150 динара од понуђене, а откупљивачи тврде да цена зависи од светског тржишта и других фактора.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Ненад Магазин сматра да цена од око 400 динара по килограму ипак омогућава зараду, али да проблеми у малинарству не могу да се сведу само на откупну цену, док професор Пољопривредног факултета и саветник у Министарству пољопривреде Зоран Рајић оцењује да је тренутна откупна цена малине од 400 до 450 динара по килограму - задовољавајућа.
"Наше калкулације показују да је цена коштања око 2,5 евра по килограму, тако да постоји простор за зараду произвођача", навео је професор.
Према његовим речима, важно је да произвођачи део остварене добити поново уложе у производњу.
Министар пољопривреде Драган Гламочић је рекао да Министарство одржава континуиран дијалог са произвођачима и да је "комуникација боља него претходних година", као и да малинари не очекују од државе да одређује цену, јер знају да се она формира на тржишту, али да очекују уређене односе и поштовање правила. Додао је да је откупна цена тренутно између 400 и 450 динара по килограму, што је, према његовим речима, међу вишим ценама у региону и да Србија не може потпуно да се издвоји од тржишних кретања у свету.
Извоз расте због цена, а не због количина воћа
Воћарство представља један од најважнијих извозних сектора домаће пољопривреде, али аналитичари указују да би било боље да расту количине, а не само вредност продатог воћа на светској пијаци. Према подацима Министарства пољопривреде, Србија је прошле године извезла 287.056 тона воћа у вредности од 807,9 милиона евра, што је за 8,6 одсто више него годину дана раније, иако је количински извоз био мањи.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), увоз пољопривредних производа расте последњих десет година и када је у питању количина и вредност робе. Србија је од јануара до октобра прошле године увезла 298.308 тона воћа и платила 400.451.000 евра, што је за чак 42,9 одсто више у односу на исти период 2024. године.
Највише увозимо банане, јагоде, лимун, остало смрзнуто воће и традиционално воће по којем је Србија у свету позната – малине. У периоду од јануара до октобра увезли смо чак 6.550 тона! Највише малине увезли смо из Украјине, 1.557 тона, а ово воће смо куповали и у Пољској, Белорусији, БиХ и Молдавији. Увоз малине је од јануара до октобра прошле године повећан за четири пута и ово воће је заузело високу пету позицију по вредности увоза.
Агроекономиста Милан Простран је рекао за РТ Балкан да овај лош тренд траје последњих 25 година, нарочито од како је Србија 2008. отворила тржиште за пољопривредне производе из ЕУ.
"Ми смо земља која је самозадовољна, али смо са потписивањем ЦЕФТЕ и споразума о билатералној сарадњи са другим земљама и на крају са ЕУ, своје тржиште врло рано отворили за увоз и зато нам се дешавају ствари које некада нисмо могли ни да сањамо. Прво смо постали огромни увозници меса, а оно нам је некад било прва ставка у извозу. То је судбина потпуно отвореног тржишта. Утицај имају и велики трговински ланци, који траже најповољније услове за зараду, а решења виде у увозу", каже Простран.
Зато се неретко дешава да количине воћа и поврћа које увозници купе у иностранству "потопи" сав труд домаћих произвођача, јер им обори откупне цене.
Прерађивачки капацитети "уско грло"
Професор Зоран Рајић каже да се ове године очекују добри приноси трешње, кајсије и малине, али да то не значи аутоматски и већу зараду за пољопривреднике, јер на откупне цене, поред рода, утичу и кретања на међународном тржишту, квалитет производа и потражња.
"Не мора да значи да ће већи принос надокнадити ниже цене. На цену утиче и стање на међународном тржишту, посебно код берзанских производа, затим квалитет рода и логистички проблеми који су присутни последњих година. Произвођачи који су применили све агротехничке мере моћи ће вероватно да буду задовољни овогодишњим резултатима", објашњава Рајић.
Професор Ненад Магазин каже да би род могао да достигне милион и по тона, али упозорава да оно што нас много више радује од килограма јесте приход који ћемо да остваримо од те производње, а то нажалост не мора увек да буде у корелацији. Он истиче да су највећи проблем српског воћарства прерађивачки капацитети и да су они "уско грло".
"Недостају капацитети адекватног прихвата, брзог хлађења, паковања и дистрибуције свежег воћа, а код воћа за прераду недовољни су капацитети индустрије да у кратком року преради сву вишњу и кајсију", рекао је Ненад Магазин за РТС.
Он је указао да би Србија требало више да улаже у прехрамбену индустрију и развој домаће прераде, како би се повећала додата вредност пољопривредних производа.