Немачка плаћа пет пута више за гас након одустајања од увоза из Русије

Немачка сада плаћа пет пута више за увоз гаса него што је плаћала пре него што је, у оквиру санкција Европске уније, одустала од дугорочних уговора о снабдевању руским гасом, пренео је "Берлинер цајтунг".

Како објаснити одустајање Немачке од руских енергената: Психички поремећај

Берлин се сада ослања на нестабилно међународно енергетско тржиште, које је додатно уздрмано фактичким затварањем Ормуског мореуза током актуелног сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Некадашња индустријска сила Европе, Немачка, 2022. године је одустала од јефтиног увоза руског гаса у оквиру санкционе политике Европске уније према Москви након ескалације сукоба у Украјини.

Заједно са гашењем нуклеарних електрана у корист обновљивих извора енергије, овај самонаметнути ембарго задао је снажан ударац немачком индустријском сектору.

Пре увођења ембарга, Русија је обезбеђивала 55 одсто увоза природног гаса у Немачку. Данас Берлин гас набавља из Норвешке (44 одсто), Холандије (24 одсто) и Белгије (21 одсто), док највећи део преосталих испорука чини амерички течни природни гас (ЛНГ).

Према писању "Берлинер цајтунга", цена увозног гаса у Немачкој порасла је са 12 евра (13,65 долара) по мегават-сату 2020. године, када су дугорочни уговори са Русијом још били на снази, на више од 60 евра (68,25 долара) ове недеље, услед наставка размене удара између САД и Ирана.

"Стари руски уговори били су јефтинији од тржишне цене", наводи лист, додајући да Немачка не би могла ни да повећа увоз гаса уколико би то било потребно, јер су "гасоводи из Норвешке већ достигли свој пуни капацитет и не могу да испоруче много више".

Одлука о одустајању од јефтине руске енергије одиграла је важну улогу у успоравању немачке привреде.

Економија је забележила пад и 2023. и 2024. године, што је први узастопни годишњи пад у више од две деценије, док се за ову годину прогнозира раст од свега 0,5 одсто. Према званичним подацима, број корпоративних стечајева порастао је за више од 22 одсто у обе године.

Мерц се нада гасу из Азербејџана након обуставе руског

Канцелар Фридрих Мерц је у понедељак признао да је енергетска криза изазвана недостатком руског гаса.

Москва је саопштила да је спремна да обнови испоруке гаса преко крака гасовода "Северни ток" који је преживео саботажу 2022. године, али да од Берлина није добила никакав одговор.

Немачка планира да уведе нове таксе свом већ ослабљеном индустријском сектору како би финансирала изградњу националних резерви гаса.

Европска унија се такође обавезала да до 2027. године у потпуности обустави увоз руског гаса.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је у марту да ће Брисел остати при том курсу чак и у случају физичке несташице гаса или опасности од нестанка електричне енергије.