Европа поново страхује од зиме: Резерве гаса на петогодишњем минимуму

Подаци тржишних аналитичара показују да су европска складишта природног гаса тренутно попуњена око 55 одсто, што је најнижи ниво за овај период године од 2021. године

Европа се приближава зимској сезони са резервама природног гаса које су на најнижем нивоу за пет година, док сукоби на Блиском истоку и ограничено снабдевање течним природним гасом (ЛНГ) повећавају ризик од нових ценовних шокова.

Подаци тржишних аналитичара показују да су европска складишта природног гаса тренутно попуњена око 55 одсто, што је најнижи ниво за овај период године од 2021, наводи се у анализи Ројтерса коју преноси Танјуг.

Тренутни ниво залиха не значи непосредну опасност од несташица, али нижи ниво резерви ће повећати зависност Европе од временских услова и стабилности међународног тржишта, додаје се у анализи.

Европа је након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. брзо смањила ослањање на руски гас из цевовода и постала један од највећих светских увозника течног природног гаса (ЛНГ), што је створило нове изазове, пошто сада мора да се такмичи са Азијом за ограничене количине гаса на глобалном тржишту.

Након ескалације сукоба између САД и Ирана, европски увоз течног природног гаса је успорио, док се Азија вратила агресивнијој куповини.

Према тржишним подацима, европски ЛНГ увоз у јулу би могао да падне на око 6,3 милиона тона, најнижи ниво од септембра 2024. године.

Посебну забринутост изазива ситуација са Катаром, једним од највећих светских извозника течног природног гаса. Та земља је пре кризе учествовала са приближно петином глобалне понуде течног природног гаса, а сваки поремећај у Ормуском мореузу могао би да додатно отежа испоруке.

Европа се, међутим, не суочава само са проблемом гаса, пошто све већи изазов представља и тржиште дизела, важног за транспорт, индустрију и грејање. Залихе дизела у Европи пале су на најнижи ниво од 2022. године, док су поремећаји на Блиском истоку смањили доступност увоза.

Ако зима буде блага, Европа ће успети да избегне озбиљније проблеме, али би дужи период хладног времена значајно повећао потрошњу и створио притисак на енергетски систем, закључује се у анализи.