Лидери Европске уније су увели још један низ санкција Руској Федерацији. Ово је 21. пакет политичких и економских мера, које је овај блок од 27 земаља, увео против Русије само у последње четири године. После 21, уследиће 22, потом 23. пакет санкција, и тако у круг.
ЕУ тврди да су мере последица "ничим изазване агресије Русије на Украјину у фебруару 2022. године". Ово има карактер фарсе: свако ко нешто зна о историји и Русије и Украјине, зна да је у питању преиспољна, гола лаж.
Свако ко је, уосталом, без пристрасности проучавао сукоб у Украјини зна да су Сједињене Америчке Државе и њихови европски партнери у НАТО-у изазвали рат у Украјини пучем у Кијеву 2014. године, након чега је уследило наоружавање неонацистичког режима, у циљу геополитичке конфронтације Кијева са Русијом.
Неонацисти из Кијева су, нажалост, поверовали Европљанима. То што многи нису свесни те историје, нажалост, тужна је последица пропаганде којом се испирају европски мозгови конзумената западних медија, пише у уводнику сајт "Фондација стратешке културе" (СЦФ).
Политика санкција ЕУ је део економског рата како би се Русији нанео "стратешки пораз". Односно, то је део свеобухватног, "тоталног рата", као што је бивши француски министар финансија, прилично неспретно али искрено, изјавио у марту 2022. године.
Део оног истог рата, који кијевска хунта сада покушава да оствари ваздушним нападима на Русију, у настојању да нанесе кључну штету руској енергетској инфраструктури.
Разбијање сопствене главе ударањем о увек исти зид
Наравно, увођење пакета нових економских санкција Русији нема никакве везе са политичком и моралном подршком Украјини, наводној жртви "руске агресије". Све се заправо своди на максимизирање конфронтације са Русијом, како би она најзад била "стратешки поражена".
Према међународном праву, употреба санкција је незаконита и изричито забрањена Повељом Уједињених нација, пише СЦФ. Санкције, према међународном праву, представљају један облик криминалне агресије. ЕУ, као и САД, крше међународно право настојећи, такође очигледно, да користе санкције како би застрашиле друге државе. Тренутно су, за САД, на снази санкције против 30 држава, укључујући Русију, Кину, Иран, Кубу и Северну Кореју.
Русија је данас највише санкционисана земља на свету. Само ЕУ је у последње четири године испалила 21 метак на стотине предузећа, уочава СЦФ, али, ипак, руска економија се није сломила.
Дефиниција европског лудила
Али, осим тога што је незаконита, политика ЕУ и САД показује клиничку дефиницију лудила: понављање исте, узалудне акције, уз очекивање другачијег резултата. Ако својом главом покушавате да разбијете зид, нећете разбити зид, него сопствену главу.
Још је луђе то што се европске економије убрзано деиндустријализују, примећује СЦФ, због раста економских, пре свега енергетских трошкова. Немачка је, некад прва економска сила Европе, данас осакаћена, зато што увози америчко гориво уместо традиционалних руских залиха, које су биле темељ европских индустрија.
Европски грађани, чија укупна популације износи више од 500 милиона, погођени су катастрофалном кризом трошкова живота. Такозвани европски лидери, констатује СЦФ, заправо десеткују сопствене економије.
Међутим, банкрот није само политички, већ и морални, што се види из препирки поводом последње рунде антируских санкција. Неколико земаља је затражило изузеће како би ограничиле штету по сопствене националне интересе.
Грчка је затражила изузеће од ограничења у вези са међународним транспортом руске нафте и гаса. Немачка и Португал су желеле изузеће од санкција за руски риболов. Аустрија, Бугарска, Француска и Италија су захтевале смањење забрана како би заштитиле своје интересе. Сваки нови пакет санкција ће ићи само теже и теже.
Како је приметио "Јуроњуз": "Хаотични преговори о санкцијама откривају пукотине на фронту ЕУ према Русији".
"Све је теже пронаћи заједнички језик", изјавио је за овај медиј један анонимни европски дипломата. Како је додао други, такође неименовани дипломата: "Сваки пакет је све сложенији и потребно је све дуже време за преговоре".
Излаз је, можда, на кратки рок у диктатури. Европа има своја искуства у томе: европске елите су изазвале већ два светска рата током прошлог века, или три, ако укључимо и Наполеонов поход на Русију, а сада се чини да покрећу трећи.
Али, ствар је у следећем: ова политика је потпуна превара, закључује СФЦ, која нема никакве везе са Украјином и са такозваном одбраном демократије.
Русија нема разлога за журбу
Ствар је у економији, а то је разлог зашто се сукоб ни убудуће неће одвијати бржим темпом, пише новинар Тим Кирби: Русија – још – нема разлога да брзо сломи кијевску хунту. Зеленски им је, за сада користан, чак и неопходан.
Руски напади данас обухватају Одесу и интензивни су напади на Кијев. Аналитичари су очекивали нешто "велико" за лето 2026. Међутим, тврди Кирби, овај сукоб ће и даље, у догледној будућности, остати Специјална војна операција, чак и ако политичари напусте ову терминологију. Ескалација је овде хоризонтална, а не вертикална, додаје овај новинар.
Ако се сетимо почетка сукоба, наставља Кирби, западни лидери нису очекивали да ће украјинска страна заиста марширати на Москву; били су сигурни да ће санкције претворити "рубљу у рушевине", а да ће од руске економије остати само "дроњци".
Поглед у лице европског демона
Западни политичари су још увек заглављени у Хладном рату. Зато се 2022. године чинило да је питање валуте и цена нафте прилика да се обрачунају са Русијом, а не офанзива, коју је предводио Зеленски у зеленој кошуљи. Путин је тога свестан, а пошто је идеологија Запада постала одвратна, чак и већини западњака, право бојно поље остаје економија: "Русија не само да је преживела двадесет пакета санкција, већ економски напредује", примећује Кирби.
Можда, из перспективе Кремља, начин на који се економски свет мења одговара, па зашто журити, пита се Кирби. Зашто не би држали војнике подаље од опасности и наставили да воде борбу путем економије? Ако Русија успева на капиталистичком фронту спорог рата, онда не постоји фундаментални разлог да се овај став промени.
Овај рат је, уосталом, покренут да би се спасао Донбас, а не да би се уништио. Кремљ жели да спасе локално становништво. Нема друге брзине за ово возило, које само иде споро, пише Кирби.
Штавише, у Кремљу такође знају да је Епстинова елита потпуно зла, луда и нарцисоидна, каже Кирби, јер су све маске пале, и да Русија, суочена са ЕУ, гледа у лице демона.
Колико дуго још Зеленски може да одржи овај брод који, очигледно, тоне? Ово је одговор који нико не зна, али, када видите поломљена једра, пожаре на палуби и људе који избацују воду из чамца, то је време да стојите и пуцате. Никад се не зна која ће сламка сломити леђа камили.
Кремљ је спреман да игра дугу игру, закључује Кирби, како би избегао нуклеарни рат са Колективним западом.
Другим речима: Европа треба само да тихо потоне у ноћ. Пут су јој већ трасирали европски политички лидери.