Расте извоз Србије у земље региона: Шта отежава трговину са комшијама

Србија је у првих шест месеци ове године остварила суфицит већи од 1,5 милијарди евра у трговини са земљама ЦЕФТА, показују званични подаци Републичког завода за статистику. Домаћа привреда извезла је у овај регионални трговински блок робе и услуга у вредности од 2,37 милијарди евра, док је у исто време увоз вредео 782 милиона евра. Остварена позитивна разлика износи 1,58 милијарди евра.

Наш избор

Француска, Киргистан, Египат, а највише Албанија: Одакле све стиже воће и поврће на српске пијаце

Покривеност увоза извозом премашила је 300 одсто и од јануара до јула износила је тачно 303 процената, а вишак који настаје у трговини резултат је углавном извоза житарица и производа од њих, пића, друмских возила, медицинских и фармацеутских производа, електричних машина и апарата.

Споразум о слободној трговини на Балкану (ЦЕФТА) су у Букурешту 2006. године потписале Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Србија и Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову у складу са УН Резолуцијом Савета безбедности 1244.

Када се подаци упореде са прошлогодишњим, евидентно је да је реч о наставку позитивног тренда. Наиме, у 2025. години извоз на ових шест тржишта износио је 4,9 милијарди евра, док је на увозној страни било робе и услуга у вредности 1,9 милијарди евра и остварен је суфицит од скоро три милијарде евра.

Ипак, оно што је особеност размене достигнуте до сада у овој години јесте чињеница да је покривеност увоза извозом повећана са 250 одсто у претходној години, пре свега захваљујући смањењу увоза у досадашњем делу године.

Руководилац Центра за стратешке анализе, аналитику, планирање и публикације Привредне коморе Србије (ПКС) Јелена Васић је рекла за "Бизнис.рс" да регионалне иницијативе попут ЦЕФТА и Отворени Балкан имају значајан потенцијал, али да њихов ефекат у пракси и даље заостаје за очекивањима.

"ЦЕФТА је формално обезбедила слободну трговину робом, али у реалности трговину и даље оптерећују бројне нецаринске баријере, административне процедуре, различити стандарди, спорост на границама и недовољно међусобно признавање сертификата. Управо ти фактори често имају већи утицај на трошкове пословања него саме царине", каже Васић.

Отворени Балкан, са друге стране, представља покушај да се ти проблеми решавају брже и оперативније, кроз конкретне мере које олакшавају кретање робе, људи и услуга, али Јелена Васић каже да је његов домет за сада ограничен обухватом тржишта и степеном имплементације, па не може у потпуности да надомести шири регионални оквир.

Васић истиче да ЦЕФТА за Србију има врло конкретан економски значај и представља једног од најважнијих спољнотрговинских партнера и тржиште на којем Србија остварује највећи суфицит у робној размени. Тржишта ЦЕФТА представљају другог најважнијег спољнотрговинског партнера, одмах после Европске уније.

Србија највећи суфицит бележи у размени са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом.

"Обим размене са ЦЕФТА регионом показује да је реч о регионалном тржишту које је посебно важно за домаће компаније, нарочито за мала и средња предузећа, која управо ту најлакше излазе на страна тржишта и граде конкурентност. Међутим, кључни проблем није само у регулаторним баријерама, већ и у начину на који компаније користе овај оквир. У пракси, велики број фирми послује у оквиру ЦЕФТА споразума, али без јасне извозне стратегије и без потпуног коришћења његових механизама", рекла је Васић.

Споразум се често користи само као простор за пласман производа, а не као алат за оптимизацију трошкова, унапређење конкурентности и планирање раста. Правила о пореклу робе, преференцијални третман и анализа тржишта често остају недовољно искоришћени, што директно утиче на цену, позиционирање и обим извоза.

Додатно, ЦЕФТА се често посматра као крајње тржиште, а не као одскочна даска ка Европској унији. Тиме се пропушта једна од његових најважнијих функција, припрема компанија за захтевније тржиште ЕУ.

Наш избор

Не ваља ни кад (пре)роди: Ко ће ове године највише профитирати од продаје воћа

Уколико се користи стратешки, ЦЕФТА може бити простор за тестирање производа, изградњу регионалних ланаца вредности и јачање капацитета за излазак на шира међународна тржишта.

"Када је реч о улози ЦЕФТА као припреме за ЕУ, њен концепт јесте био замишљен као транзициона фаза ка јединственом европском тржишту. У том смислу она и даље има велику вредност, али само уколико се доследно спроводе правила и уклањају препреке. Проблем није у самом оквиру, већ у степену његове примене и у недовољно стратешком приступу његовом коришћењу", указала је Јелена Васић.

Другим речима, регионалне иницијативе јесу добар пут ка ЕУ, али само ако функционишу у пракси, не само као простор без царина, већ као тржиште које компаније разумеју, анализирају и користе стратешки. Разлика између присуства на тржишту и стварног позиционирања често прави разлику у конкурентности, профитабилности и брзини раста.