РЗС: Спољнотрговинска размена Србије порасла за 3,9 одсто, дефицит мањи готово за четвртину

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду од јануара до маја ове године износила је 32,38 милијарди евра, што је за 3,9 одсто више него у истом периоду прошле године, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Извоз је достигао 14,7 милијарди евра и повећан је за 7,7 одсто на годишњем нивоу, док је увоз износио 17,68 милијарди евра, што представља раст од један одсто. Спољнотрговински дефицит смањен је за 22,9 одсто и износио је 2,98 милијарди евра, док је покривеност увоза извозом повећана са 77,9 на 83,1 одсто.

Изражено у доларима, укупна робна размена достигла је 37,84 милијарде долара, што је раст од 12,5 одсто у односу на исти период прошле године. Извоз је порастао за 16,6 одсто, на 17,17 милијарди долара, док је увоз повећан за 9,3 одсто, на 20,66 милијарди долара.

Наш избор

Изазови трговине између Русије и Србије: Колико нас коштају западне санкције

Највећи удео у извозу имао је регион Војводине са 29,7 одсто, затим регион Шумадије и Западне Србије са 25,1 одсто, регион Јужне и Источне Србије са 23,4 одсто и Београдски регион са 20,8 одсто. Истовремено, највећи део увоза односио се на Београдски регион (43,5 одсто) и он је испред региона Војводине (30,8 одсто), региона Шумадије и Западне Србије (15,4 одсто) и Региона Јужне и Источне Србије (8,5 одсто).

Како наводи РЗС, податке по регионима треба тумачити опрезно јер су приказани према седишту власника робе у тренутку прихватања царинске декларације, па се, на пример, највећи део увоза нафте и гаса води у Београдском региону и Војводини, иако су ти енергенти намењени целој Србији.

Највећи део спољнотрговинске размене Србија је остварила са земљама са којима има споразуме о слободној трговини, док земље Европске уније учествују са 58,8 одсто у укупној размени.

Други најважнији партнер је ЦЕФТА, са којом је Србија остварила суфицит од 1,28 милијарди евра, односно 1,5 милијарди долара. Највећи допринос суфициту дали су извоз житарица и производа од житарица, друмских возила, пића, медицинских и фармацеутских производа, као и електричних машина и апарата. Покривеност увоза извозом у размени са земљама ЦЕФТА износила је чак 300,5 одсто.

Главни извозни партнери Србије били су Немачка, Италија, Кина, Босна и Херцеговина и Мађарска, док су у увозу водећи партнери Кина, Немачка, Италија, Турска и Мађарска.

На листи најважнијих извозних производа прво место заузимају сетови проводника за авионе, возила и бродове, чији је извоз достигао 155 милиона долара. Следе руда бакра и концентрати (150 милиона долара), моторна возила за превоз путника, осим аутобуса (142 милиона долара), рафинисани бакар (133 милиона долара) и нове спољне гуме за аутомобиле (86 милиона долара).

Највреднији увозни производ били су лекови за малопродају, вредни 147 милиона долара, испред сирове нафте и уља од битуминозних минерала (142 милиона долара), природног гаса у гасовитом стању (60 милиона долара), електричне енергије (59 милиона долара) и делова и прибора за моторна возила (48 милиона долара).

Расте и увоз и извоз из Србије: С ким најбоље тргујемо и шта највише продајемо

Посматрано по земљама, највећи суфицит Србија је остварила у трговини са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Северном Македонијом, као и са Немачком, Чешком и Словачком. Највећи дефицит забележен је у размени са Кином, пре свега због увоза телефона за мрежу станица, а затим са Турском, Пољском и Казахстаном.

Само у мају ове године Србија је извезла робу вредну 3,31 милијарду долара, што је 6,8 одсто више него у истом месецу лане, док је увоз повећан за 3,2 одсто и износио је 4,03 милијарде долара. Изражено у еврима, извоз је порастао за 3,3 одсто, на 2,84 милијарде евра, док је увоз благо смањен за 0,1 одсто, на 3,46 милијарди евра.

Десезонирани подаци показују да је у односу на април, у мају забележен пад извоза од 5,1 одсто и увоза од 7,5 одсто, рачунато у доларима, док је изражено у еврима извоз смањен за пет одсто, а увоз за 8,1 одсто.