Економија

Одлука НБС о каматним стопама: Инфлација успорила, али неизвесност није прошла

Народна банка Србије наводи да наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса
Одлука НБС о каматним стопама: Инфлација успорила, али неизвесност није прошлаGetty © John Wreford/SOPA Images/LightRocket

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне 4,5 одсто и кредитне олакшице 7 одсто, саопштили су из НБС. Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остваренo и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.

Међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља, који је постављен на 3 плус/минус 1,5 одсто, с тим да се у јуну спустила испод централне вредности циља од 3 одсто, да би у јулу била додатно снижена на 1,9 одсто.

"Остварена инфлација у претходним месецима била је нижа од очекивања, пре свега због доброг рода воћа и поврћа који се одразио на кретање њихових цена. Имајући то у виду, као и чињеницу да су за сада изостали већи секундарни ефекти енергетског шока, Извршни одбор очекује да ће инфлација у овој години бити на нижем нивоу него што је очекивао према мајској пројекцији и да ће наставити да се креће у границама циља до краја периода пројекције. И даље се очекује да се инфлација у септембру нађе око нивоа од 4 одсто првенствено због ефекта ниске базе из прошле године услед примене уредбе о ограничењу трговачких маржи", навели су из НБС.

Боља су и очекивања када је у питању економска активност, јер је према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у другом тромесечју 2026. убрзан на 3,6 одсто међугодишње, након 3,2 одсто у првом тромесечју.

Према оцени Извршног одбора, највећи позитиван допринос, као резултат раста приватне потрошње, дали су услужни сектори, при чему је убрзању раста допринео и опоравак активности у прерађивачкој индустрији, рударству, грађевинарству и пољопривреди.

Иако су досадашњи ефекти ескалације сукоба на Блиском истоку и раста светске цене нафте на глобалну инфлацију и економску активност били мањи него што се првобитно очекивало, из НБС указују да је неизвесност у погледу даљег развоја ситуације и даље изражена.

"Досадашњем ублажавању последица на домаћем тржишту допринели су коришћење расположивих залиха енергената и ограничено преношење енергетског шока захваљујући смањењу акциза на нафтне деривате. Ипак, уколико сукоб на Блиском истоку потраје или се геополитичке тензије додатно заоштре, не може се искључити могућност да се ефекти прелију на трошкове производње и транспорта, ланце снабдевања, токове капитала, а тиме и на инфлацију. За Србију, као малу и отворену економију која у значајној мери зависи од увоза енергената, неопходно је наставити пажљиво праћење ових ризика", истакао је Извршни одбор.

Народна банка Србије наводи да наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса.

"Извршни одбор ће доносити одлуке на основу пристиглих података и њиховог утицаја на кретање инфлације. Уколико процени да остварени раст светске цене нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима", поручили су из НБС.

image
Live