Русија је ове године учврстила четврту позицију, међу највећим светским економијама по паритету куповне моћи. Економисти указују да су успеху руске економије, упркос америчким и европским санкцијама, допринели значајне домаће сировине, вешто управљање постојећим ресурсима и окретање ка новим тржиштима, пре свега у азијским земљама.
Руска привреда је прошле године постала четврта највећа светска економија, са БДП-ом који је први пут премашио седам билиона долара, а подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) показују да је ту позицију задржала и у 2026. Испред руске привреде су само Кина, САД и Индија, док су све европске економије, укључујући и немачку - иза. Према прогнози ММФ-а, БДП Русије у смислу паритета куповне моћи достићи ће приближно 7,34 билиона долара ове године.
Стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић каже за РТ Балкан да вест о Русији као четвртој економији света по паритету куповне моћи није само статистички занимљив податак, већ показатељ да су процене о брзом економском слому под теретом санкција биле претерано поједностављене. Он указује да паритет куповне моћи, за разлику од номиналног БДП-а, боље одражава стварни обим робе и услуга које једна економија може произвести и потрошити унутар сопственог система.
"У том смислу, руска позиција говори о значајној производној, енергетској и ресурсној бази, као и о способности економије да се прилагоди промењеним условима. То, наравно, не значи да санкције немају економску цену. Оне утичу на приступ капиталу, технологији, појединим тржиштима и дугорочну структуру раста. Међутим, нису довеле до системског слома који се у једном периоду готово подразумевао. Кључни разлог је што савремена глобална економија више није концентрисана око једног центра", објашњава Пепић.
Он указује да трговински токови могу да се преусмеравају, нова тржишта преузимају део потражње, а енергетски, робни и финансијски односи све више се диверзификују.
"Управо зато је важнија шира порука, свет више није једнополаран ни у економском смислу. Кина, Индија, Русија и друге велике економије створиле су довољну економску масу да глобални токови више не зависе искључиво од једног политичког и финансијског центра. То не значи крај доминације Запада, али значи крај периода у којем је било реално очекивати да се велика економија једноставно административно искључи из светског система", сматра Синиша Пепић.
Према прелиминарној процени руске федералне службе за државну статистику, "Ростата", руска економија је у другом кварталу ове године порасла за 1,3 одсто на годишњем нивоу, након пада од 0,2 одсто у првом кварталу. Подаци "Ростата" били су бољи од процена Министарства економског развоја и Централне банке Русије, које су очекивале раст од 0,9, односно 0,8 одсто.
"Важно је то што видимо оживљавање приватне потрошње, укључујући и коришћење акумулираних средстава која су становништво и предузећа претходних година, између осталог, формирали и путем депозита", нагласио је министар економског развоја Максим Решетњиков.
Стручњак за берзу Андреј Смирнов, указује да је улазак Русије у ред највећих светских економија, у комбинацији са другим факторима, показатељ суверенитета земље и способности да води независну макроекономску политику.
"То што је нека земља међу највећим светским економијама не значи много само по себи, али стопе економског раста и успешан отпор политици изолације су већ друга ствар. У комбинацији са развијеном одбрамбеном индустријом и пољопривредним сектором, ово нам омогућава да говоримо о суверенитету земље, способности да води независну макроекономску политику и да делује као покретач дедоларизације и мултиполарности", приметио је берзански аналитичар.
Заменик премијера Александар Новак је недавно изјавио да је руска економија показала отпорност и порасла за више од десет одсто у протекле три године и поручио да санкције нису успеле и неће успети да сломе Русију. Он је указао и да је руска економија све више оријентисана на домаћу потражњу, при чему је допринос нето извоза економском расту значајно опао у последњих пет година.
Бивши турски посланик и професор економије Огуз Ојан је рекао за РИА Новости да Русија има колосалне резерве природних ресурса, што јој даје значајно место у глобалној економији, али да је чланство земље у БРИКС-у такође дало значајан допринос јачању економије. Он је напоменуо да позитиван утицај има и јачање економских веза Москве са Кином и Ираном.
За грађане је много више од великих бројки значајно то како живе. Подсетимо само на шок који је пре две године доживео амерички новинар Такер Карлсон, када је ушао у продавницу у Москви. Он је испричао како се "непријатно изненадио ценама", јер је рачун био четири пута мањи него што је очекивао.
"У почетку ме је забављало, а онда сам постао оправдано љут", рекао је Карлсон истичући да у овом случају поређење Русије и САД не иде у прилог Вашингтону.
Карлсон је са својим тимом посетио продавницу у Русији и у корпу убацивао производе које би му били потребни за недељу дана. Није гледао на цене, али је у глави прорачунавао колико би га отприлике исти производи коштали у САД. Оквирно је проценио да би рачун у Америци био 400 долара. Међутим, рачун који је платио у Русији износио је свега 104 долара.
"Могућност да видите какве су цене овде и како људи живе радикализује вас против нашег руководства. У крајњем случају, управо сам се тако осећао – радикализовано", изјавио је амерички новинар.
Зато је важан паритет куповне моћи, јер омогућава реално поређење животних стандарда, цена и економске снаге међу различитим државама и показатељ је како заправо људи живе, односно да ли се ефекти раста привреде преливају и у њихове новчанике.