Економија

Већ виђено лицемерно моралисање Брисела: Европи треба норвешка нафта, али им не дају да буше

Осло се суочава са падом производње за који кажу да се може надокнадити само већим бушењем, a министар енергетике Норвешке Терје Осланд је оптужио Европску комисију за лицемерје у покушају да спречи бушење нафте и гаса на Арктику
Већ виђено лицемерно моралисање Брисела: Европи треба норвешка нафта, али им не дају да бушеGetty © Stock foto/lyash01

Норвешки министар енергетике Терје Осланд оптужио је Европску комисију за лицемерје у покушају да спречи бушење нафте и гаса на Арктику, док земље чланице исказују све веће потребе за набавком енергије из арктичког региона. Европска комисија се залагала за глобалну забрану новог бушења у овој области од 2021. године упркос критикама арктичких извозника - посебно Норвешке, која је постала највећи добављач гаса ЕУ и други највећи добављач нафте, након што је ЕУ смањила обим трговине са Русијом.

Терје Осланд је за "Политико" рекао да је став ЕУ директно у супротности са поступцима земаља чланица попут Пољске и Немачке, које склапају споразуме о испоруци енергената са Норвешком.

Он је указао на недавну инвестицију пољске државне енергетске компаније "Орлен" у приобална нафтна поља у мору око Норвешке, као и на уговор немачке државне енергетске компаније "Унипер" са норвешким нафтним гигантом "Еквинором" о куповини гаса који је парафиран на 15 година.

Европска комисија, као извршна власт ЕУ, не бави се набавком залиха енергената, али може да регулише одакле земље чланице могу да их увозе.

"То ствара фрагментиран приступ, јер земље чланице имају различите стратегије и приоритете, што доводи до збуњујућег креирања политика. Проблем Европе је што имамо 27 енергетских тржишта. Они се међусобно не договарају. Постоје прописи Европске комисије, али када говоримо о реалистичном приступу и разговарамо о енергетском путу за будућност, постоји 27 различитих врста стратегија, и мислим да је то проблем", указао је Осланд.

Он је рекао да су инвестиције сада усмерене ка САД и Азији, док их у Европи нема.

Осландови коментари такође наглашавају осећај незадовољства у Норвешкој, јер Осло жели да прошири бушотине и да побољша своје операције да би ублажио пад производње.

На конференцији у Ставангеру, норвешки званичници и руководиоци истакли су потребу за даљим истраживањем и новим технологијама како би се боље искористиле ове све мање резерве, тврдећи да је норвешки нафтни сектор кључан за енергетску безбедност ЕУ.

Многи су полагали наде у Баренцово море, које је предмет све већег истраживања. Осланд је за "Политико" рекао да је оно важно подручје за будућу енергетску безбедност Европе и позвао европске званичнике да посете регион како би "видели о чему се ради".

"Када се јавност окрене од зелене политике, то може нагласити потребе за улагањима у сигурна радна места, развој индустрија и предузећа", рекао је раније на панелу.

Међутим, активисти за заштиту животне средине упозорили су да ширење бушотина у Арктику ризикује изливање нафте и да може негативно утицати на ионако рањив морски свет.

image
Live