Грађани Русије од данас званично имају приступ дигиталној рубљи, а дигитални новчаник могу да отворе у 12 највећих руских банака. Она је сада и званично трећи облик руске валуте, уз готовину и безготовински новац, а издаје је Банка Русије. И сви велики трговински ланци у Русији су у обавези да се прикључе платформи дигиталне рубље, а потрошачи могу да отварају дигиталне новчанике, пребацују новац и њиме плаћају робу и услуге.
Средства се чувају директно на платформи централне банке, где се обављају све трансакције, док комерцијалне банке обезбеђују приступ личном новчанику.
За разлику од традиционалних облика новца, дигиталне рубље се користе само за плаћање робе, услуга и трансфера. Дигиталним рубљама могуће је плаћати робу у продавницама или пребацивати новац другим власницима дигиталних новчаника, а те трансакције су за грађане бесплатне.
Новчаник се може допунити са банковног рачуна, а уколико кориснику затреба готовина, дигиталне рубље најпре морају да се пребаце на обичан банковни рачун, а затим да се подигну на банкомату на уобичајен начин. Кредити се не одобравају у дигиталним рубљама, нити се у овом облику може чувати штедња.
Примање плате, пензије и других примања у дигиталном облику могуће је само на добровољној основи. Послодавац такође не може да исплаћује зараду у дигиталним рубљама без сагласности запосленог. Због тога дигиталну рубљу за сада не треба посматрати као замену за уобичајени новац, већ као још један начин за плаћање и пренос новчаних средстава.
Дигитални новац многи поистовећују са криптовалутама, а финансијски аналитичар Андреј Порошин, указује да они заправо немају никакве везе. Курс дигиталне валуте је исти као и код "папирног новца".
"Биткоин, на пример, не издаје централна банка или држава, његову цену одређује тржиште и зато значајно варира. Дигитална рубља је строго еквивалентна стандардној рубљи. Немогуће је профитирати од промене курса: хиљаду дигиталних рубљи данас је исто што и хиљаду рубаља јуче", објаснио је Порошин.
На то указује и портфолио менаџер и универзитетски професор Никола Стакић напомиње да је дигитална валута само један нематеријални облик новца који има све функције као и традиционални новац, као законско средство плаћања, очувања вредности и могућност обављања трансакција. Додаје да увођење дигиталне валуте има своје предности и недостатке.
Велика предност је, како наводи, у смислу спречавања прања новца и смањивања могућности трансакција сумњивог порекла, утаје пореза и ризика од активности које се финансирају нелегалним токовима. Додаје да се, с друге стране, као једна врста недостатка поставља питање да ли ће централна банка која ће издавати ту валуту имати потпуну контролу и супервизију трансакција грађана и привреде.
"Поставља се и питање сајбер и безбедносног ризика, односно колико ће систем бити рањив, али и транспарентан. За новац суштински није битно у којем је формату. И данас је око 90 одсто новчане масе у електронском облику, тако да сада папирни, а нарочито ковани новац нема значај какав је имао пре 50 година. И даље ће централна банка сваке земље имати ту једну функцију да емитује новац, само што ће он сада бити у другом облику. Кеш свакако неће нестати. Суштински бисте имали 100 рубаља у папирном или дигиталном формату, али оно што ће морати да се промени је финансијска писменост, јер би грађани морали да науче постепено да овладавају тим новим технологијама, дигиталним новчаницима", каже професор Стакић за РТ Балкан.
Русија је још раније, пратећи пример Кине која је била пионир у покушају да дигитализује јуан, најавила увођење дигиталне валуте, а стручњаци напомињу да земље попут Русије могу лакше то да ураде, зато што њихове валуте нису толико заступљене на глобалном нивоу као што је амерички долар или евро, тако да имају много већу флексибилност и могућност да примене дигитализацију.
Банка Русије разматра и повезивање дигиталне рубље са дигиталним валутама других држава. Такав систем би у будућности могао да омогући директна прекогранична плаћања без ослањања на постојећу међународну платну инфраструктуру.
Дигитални евро тек 2029.
И Европска унија је изашла са предлогом о увођењу дигиталног евра, који би требало да се реализује у наредних неколико година, али хрватски "Индекс" данас уз вест да је Москва пустила у промет дигиталну рубљу, пише да би грађани Еврозоне на сличан систем могли би да чекају до 2029. године, а да коначна одлука о увођењу дигиталног евра још није донета.
Европска централна банка развија дигитални евро као електронски облик готовине који би важио у целој Еврозони, а један од главних разлога за његово увођење јесте зависност Европе од међународних картичних компанија. Тренутно не постоји европско дигитално средство плаћања које се прихвата у целој Еврозони, а 13 од 20 држава које користе евро ослања се на међународне картичне системе. ЕЦБ сматра да би сопствени дигитални новац повећао финансијску самосталност и отпорност Европе.
"Најважнија разлика између садашњег руског система и европског плана односи се на приватност и плаћање без интернета. Дигитални евро требало би да омогући плаћања и када корисник нема приступ мрежи. ЕЦБ тврди да би такве трансакције биле готово једнако приватне као плаћање готовином, јер би њихове појединости знали само купац и прималац. Код интернет плаћања банке би и даље располагале подацима потребним за спречавање прања новца, али Еуросистем не би могао да повеже трансакције са конкретним особама", наводи "Индекс".