Све већи апетит Кине за течним гасом изазива главобољу Европи

Европа је преживела зиму без енергетске кризе захваљујући Кини, пише "Блумберг". Строге мере борбе против ковида ограничиле су економски раст Кине и њен апетит за течним природним гасом (ЛНГ), што је омогућило другима да се снабдеју истим.

Та "помоћ" би сада могла да се претвори у утицај јер Кина жури да обезбеди ЛНГ за наредне године, потписујући најдугорочније купопродајне уговоре од било које друге земље.

Према анализи података "Блумберга", компаније са седиштем у тој земљи чине отприлике 15 одсто свих уговора о испоруци ЛНГ до 2027.

Чак и ако ти кинески купци на крају препродају велике количине најбољим понуђачима у Европи - као што су то учинили прошле године - и даље би преузели контролу над огромним делом кључног енергента. То је тренд који се види у многим производима, од бакра до ретких земних метала, наводи "Блумберг".

Процењује се да је Кина прошле године препродала најмање 5,5 милиона тона ЛНГ-а, према месечном истраживачком извештају "ЕНН Енерџија" из јануара. То је еквивалентно отприлике шест одсто укупног обима спот тржишта, што земљу чини огромним добављачем.

"Да није било ниже кинеске потражње ЛНГ-а 2022. године, глобално тржиште гаса - и европска енергетска безбедност - били би у далеко опаснијем стању", каже Сао Кавонић, енергетски аналитичар у "Креди Свис групи".

Према подацима "Блумберга", Кина је потписала више уговора са америчким извозницима него било која друга земља од 2021. године, а "Синопек" је прошле године потписао један од највећих уговора ЛНГ индустрије икада са Катаром. На видику је још послова, пошто су компаније у преговорима са извозницима у САД, а такође су у преговорима са Катаром, Оманом, Малезијом и Брунејем, кажу људи који су упознати са овим разговорима.

"Кина еволуира од брзорастућег увозног тржишта до флексибилнијег играча са повећаном способношћу да уравнотежи глобално тржиште ЛНГ-а", навео је "Шел" у свом годишњем извештају о изгледима за ЛНГ објављеном прошле недеље.