Европска унија би могла да се суочи са најтежом зимом у последње четири године због рекордних цена енергената и могућих проблема са снабдевањем из Сједињних Америчких Држава. Европски комесар за енергетику и становање Дан Јоргенсен је изјавио да ЕУ разматра мере за ублажавање кризе. Због отежаног снабдевања нафтом и гасом на европском тржишту се очекује повећана и потражњу и потрошња струје за шта је кључна преносна мрежа. Главни диспечер Електромреже Србије (ЕМС) Драган Ракић тврди да је преносни систем Србије спреман за предстојећу зиму, као и да су завршени сви планирани ремонти далековода. Ракић истиче да та компанија током читаве године ради на припреми система, а не само за зимску сезону.
Он је навео да су у претходна два месеца забележене врло високе температуре, што је довело до великих транзита и оптерећења мреже, због чега део планираних искључења није могао да буде реализован, али је то ипак надокнађено, тако да су завршени сви планирани ремонти далековода.
"Те радове смо одложили како бисмо систем одржали на високом нивоу за потребе не само Србије, него и система у региону", рекао је Драган Ракић за РТС и додао да се одложена искључења сада надокнађују и да преносна мрежа спремно дочекује зиму.
Главни диспечер ЕМС-а је казао и да се почетком септембра дневна потрошња струје била рекордна и да се кретала око 91 до 92 милиона киловат-часова, док се сада, услед пада температура, бележи потрошња од 80 до 82 милиона киловат-часова.
"То је смањење потрошње од 17 до 18 процената у односу на највише бележено током лета, односно неки 10 процената нижи конзум у односу на почетак месеца", прецизирао је Ракић.
Он је, када је реч о ситуацију у региону, где су сушно лето и низак водостај утицали на смањену производњу у хидроелектранама, али и у термо и нуклеарним електранама које воду користе за хлађење, истакао да је стање сада нешто боље него у августу.
Према његовим речима Мађарска је подигла производњу у нуклеарним електранама на око 2.000 мегавата, што је приближно номинални капацитет, док у Румунији нуклеарна електрана "Черна Вода" и даље не производи електричну енергију.
"Очекујемо у наредном периоду да се то врати, али и даље је водостај низак", казао је Ракић.
Он је додао и да је на европском тржишту понуда струје разнолика, при чему је производња из хидропотенцијала најмања због недостатка воде, али да значајну улогу и даље имају соларне електране, а све већи значај добијају и батеријска складишта, која вишак енергије произведене током дана чувају и пуштају у систем у вечерњим и јутарњим врховима потрошње.
Ракић је указао и на то да су цене струје тренутно високе у односу на прошлу годину, односно да се преко дана крећу од стотинак до 120 евра по мегават-часу на берзи, док у вечерњем врху достижу и 400 до 500 евра по мегават-часу.
Нагласио је и да гасне електране, раде управо због високих цена у тим вршним сатима, будући да их цена диктира.
Он је подсетио и да је читав регион погођен сушом и знатно мањом производњом из хидропотенцијала, при чему Италија традиционално током целе године увози највише струје у Европи.
Главни диспечер ЕМС-а је истакао и да та компанија спроводи припреме и развија сценарије за евентуалне веће снежне падавине током предстојеће зиме и да је у контакту са свим суседним земљама ради размене информација и договора о заједничким акцијама.
Мобилни стубови помажу код хаварија
Навео је и да ЕМС располаже и мобилним, односно сервисним стубовима, чији је број недавно повећан на 25 сетова.
"Ти стубови су заиста корисна ствар, јер у случају већих хаварија, проблема са далеководима и стубовима, можемо врло брзо да реагујемо и да далековод вратимо у оперативан рад за много краће време него да морамо да радимо санацију стубова нормалним процесом", објаснио је Ракић и додао да су екипе које рукују тим стубовима обучене, а стубови се налазе на целој територији Србије.
Он је казао и да када је реч о деоници кроз Србију у оквиру Трансбалканског далеководног коридора, односно паневропског пројекта који треба да повеже Румунију преко Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, испод Јадрана, са Италијом да се изградња на територији Србије спроводи у четири фазе, од којих су прве две завршене.
"Прва фаза обухватила је изградњу двоструког далековода између Панчева и Ресице, на релацији Румунија - Србија, који је већ у погону. Друга фаза подразумевала је изградњу 400 киловолтног далековода између Крагујевца и Краљева, као и подизање трафостанице Краљево 3 на напонски ниво од 400 киловолти, што је такође завршено и у погону", објаснио је Ракић.
Према његовим речима, тренутно је у току трећа фаза, која обухвата изградњу двоструког 400 киловолтног далековода између Обреновца и Бајине Баште, у дужини од око 109 километара, а недавно је почео и други део ове фазе, односно подизање трафостанице Бајина Башта на напонски ниво од 400 киловолти и очекује се да трећа фаза буде завршена током 2028. године.
Четврта, последња фаза, предвиђа повезивање Бајине Баште са црногорским и босанским електроенергетским системом преко 400 киловолтне мреже, односно изградњу далековода ка Вишеграду и ка Плевљима, чиме ће бити формирана трансверзала од Румуније до Италије.
"Тај преносни капацитет ће помоћи не само Србији, него и читавом региону", закључио је Ракић.