Министарка енергетике: Полагање цеви на траси гасне интерконекције Србије и Северне Македоније

Министарка рударства и енергетике Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је да ће наредне недеље почети полагање првих цеви на траси гасне интерконекције Србије и Северне Македоније, као и да је циљ да све буде завршено у првом кварталу 2028. године.

Ђедовић Хандановић је након Другог састанка министара енергетике Србије, Северне Македоније, Грчке и Бугарске који је одржан у Палати Србија, саопштила да ће полагање гасовода почети у дужини од првих пет од укупно 145 километара, у околини Врањске Бање.

"До краја октобра добићемо укупно цеви за неких 15 километара", рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је и да би интерконекција између Грчке и Северне Македоније требало да буде пуштена у рад током 2027, што ће омогућити додатни правац снабдевања гасом и повезивање Србије и Северне Македоније са вертикалним гасним коридором.

Говорећи о министарском састанку одржаном у Београду, ресорна министарка је рекла да земље само кроз регионалну сарадњу, бољу повезаност и заједничко планирање могу да граде већу енергетску сигурност и стабилност.

Ђедовић Хандановић је рекла да је на састанку договорено да наредни самит буде одржан у Софији, као и да је план да се у будућности позову да се овом скупу прикључе и представници Румуније.

У Београду почео самит министара енергетике Србије, Северне Македоније, Грчке и Бугарске

Коментаришући предстојећу зимску сезону, истакла је да ће бити изазовна за све, јер су цене енергената значајно порасле. Прецизирала је да је цена гаса достигла више од 780 евра за 1.000 кубних метара, да је цена барела нафте око 100 долара, док се цена електричне енергије креће између 180 и 220 евра по мегават-сату.

Ђедовић Хандановић је нагласила да Србија тренутно располаже са 707 милиона кубних метара гаса у резервама, што је рекорд у односу на претходне четири године и потврда да је наша земља добро планирала и припремала се.

На данашњем самиту је према њеним речима, било речи и о изградњи Централно-балканског коридора, односно новог правца преносне мреже од 400 киловолти, који би требало да омогући сигурнију размену електричне енергије. Додала је и да је разговарано и о повећању складишних капацитета, укључујући батеријска складишта и реверзибилне хидроелектране, ради веће интеграције обновљивих извора енергије у електроенергетске системе.