Економија
САД о кризи у Француској: Какве су шансе да се не прелије на друге земље
Скот Бесент, амерички министар финансија, изјавио је да се примећује преусмеравање капитала ка америчким државним обвезницама, које инвеститори сматрају сигурнијим улагањем у периодима неизвесности. Разлика између приноса на француске и сигурније немачке десетогодишње државне обвезнице током октобра достигла је чак 159 базних поена, што одражава забринутост инвеститора због француског дуга
Амерички министар финансија Скот Бесент изјавио је данас да не очекује да ће превирања на француском тржишту државних обвезница имати шире последице по друге земље, упркос расту приноса и све већој забринутости инвеститора због стања јавних финансија Француске.
"Француска се суочава са тешком ситуацијом, али економски тим председника Макрона, који веома добро познајем, заиста је врхунски", поручио је Бесент.
Разлика између приноса на француске и сигурније немачке десетогодишње државне обвезнице током октобра достигла је чак 159 базних поена, што одражава забринутост инвеститора због француског дуга, преноси "Блумберг".
Бесент је истовремено рекао да се примећује преусмеравање капитала ка америчким државним обвезницама, које инвеститори сматрају сигурнијим улагањем у периодима неизвесности.
"Француској ће бити потребно време да смањи јавни дуг и буџетски дефицит на нивое који би уливали пуно поверење грађанима и инвеститорима", изјавила је прошле недеље директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева, пренели су медији.
Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард напоменула је раније да решење за погоршање финансијске ситуације Француске мора да дође из те земље, кроз фискалну политику, чиме је умањила очекивања да би ЕЦБ могла да интервенише како би ублажила дужничку кризу.
Буџетски дефицит Француске у 2025. години износио је 5,1 одсто БДП-а, док је јавни дуг достигао 115 одсто БДП-а, што је знатно изнад ограничења Европске уније. Земља је акумулирала више од 3,5 билиона евра јавног дуга, чије финансирање постаје све скупље због снажног раста приноса на француске обвезнице.
Премијер Себастијен Лекорни покушава да у буџету за 2027. спроведе смањење јавне потрошње у вредности од 54 милијарде евра, али његова мањинска влада наилази на снажан отпор.
Истовремено, Француска је планирала и значајно повећање војне потрошње – посланици су у јуну одобрили додатних 36 милијарди евра за одбрану у периоду од 2026. до 2030. године.
Принос на десетогодишње француске државне обвезнице достигао је око 4,87 одсто, а крајем септембра накратко је достигао и пет одсто – највиши ниво од 2002. године.
Live
