У Србији се у 2026. очекује убрзање привредног раста Србије на више од три одсто, подстакнутог поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга, објавила је данас Светска банка. Кључни допринос дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
Опоравак долази након поновног покретања производње у јединој рафинерији нафте, раста производње у "Стелантису" (ФИАТ), опоравка сектора услуга и снажног извоза, саопштила је Светска банка.
СБ очекује и опоравак стопе раста на три, четири одсто у наредним годинама. Ризици су присутни, како је наведено, у контексту наставка проблема са великим државним предузећима и одсуства видљивог напретка у структурним реформама.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је водила већа потрошња у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава. Такође, извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености опала је осетно на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока, на 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене, наводе из Светске банке.
У 2026. се очекује и раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а, због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље следи силазну путању.
"Овогодишњи опоравак раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам. У нашим истраживањима често се наглашава потреба за више структурних реформи у Србији како би се подржало кретање ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са ЕУ. Поред тога, Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која нуди квалитетна и продуктивна радна места својим грађанима и омогући успешно пословање приватног сектора. Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст", изјавила је директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији Ајша Вилијамс.
На средњи рок, како је наведено, очекује се да привреда Србије оствари раст по стопи од око три-четири одсто, вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.
"Негативни ризици су значајни. На будуће изгледе би неповољно могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану. Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану", наведено је у саопштењу.