Кључно питање данас, на Светски дан штедње, у Србији није која се штедња више исплати и на који рок, већ да ли је уштеђевина грађана сигурна. Народна банка Србије (НБС) је 30. октобра, уочи Светског дана штедње, донела одлуку о одузимању дозволе за рад Алта банци и покренула поступак стечаја.
Грађани који имају штедњу и депозите у овој банци заштићени су Законом о осигурању депозита, који је донет управо са циљем да се спрече катастрофални сценарији из деведесетих година прошлог века, када су пирамидалне банке попут "Југоскандика" и "Дафимент банке" оставиле стотине хиљада грађана без доживотне штедње.
Из НБС су саопштили да ће Агенција за осигурање депозита омогућити исплате осигураних износа и располагања средствима депонентима. Исплата осигураних депозита до износа од 50.000 евра по депоненту почеће у року од седам радних дана преко друге банке коју одреди држава, а клијенти који су на рачунима имали више од законом гарантованог лимита од 50.000 евра, преостали део свог новца мораће да потражују из стечајне масе банке, што је процес који зависи од укупне преостале имовине Алта банке.
"Све надлежне институције и стечајни органи предузимају неопходне кораке у циљу заштите интереса депонената и поверилаца, као и спровођења даљих законских процедура у складу са прописима Србије", објавила је данас АЛТА банка након покренутог стечајног поступка.
Из Удружења банака Србије (УБС) су саопштили да грађани могу бити сигурни да финансијски систем наставља да функционише несметано, уз све расположиве механизме заштите.
"Одлука Народне банке Србије да једној банци одузме дозволу за рад донета је у оквиру законом прописаних надлежности, са циљем заштите клијената и очувања поверења у финансијски систем Републике Србије. Реч је о појединачном случају који не утиче на пословање осталих банака у Србији, које своје активности обављају редовно, стабилно и без било каквих ограничења", наводи се у саопштењу УБС.
Грађани Србије у банкама чувају око 250 милијарди динара и чак 17,4 милијарде евра, а од почетка године девизна штедња је увећана за 7,9 одсто, док је раст штедње у динарима чак 21 одсто. Највећи број штедиша, чак 82 одсто, на рачунима има мање од 10.000 динара, док до 500 евра у банкама чува њих око 70 одсто.
Просек, међутим, дижу оних 18 одсто динарских и 30 одсто девизних штедиша који имају много веће "улоге". Просечан износ њихове динарске штедње по партији крајем септембра је износио 1,3 милиона динара, а девизне штедње око 15.600 евра.
Према подацима Агенције за осигурање депозита, свега један одсто штедиша на својим рачунима у једној банци чува износ који прелази законски лимит за осигурање од 50.000 евра.
Они ће ненаплаћени износ депозита, односно све преко 50.000 евра, потраживати из стечајне, односно ликвидационе масе банке, а пре тога ће морати да поднесу пријаву потраживања привредном суду који води поступак стечаја или ликвидације над банком.
Из Народне банке Србије, поводом Светског дана штедње, који се обележава данас, кажу да изузетно динамичан раст динарске штедње остварен у последњих неколико година, "одражава дугорочно поверење грађана у домаћу валуту и стабилност банкарског система".
У НБС кажу да је у последњих 14 година, од када се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути порасла готово 14 пута.
"Од септембра 2012. године и девизна штедња је више него удвостручена - са 7,9 милијарди евра повећана је на 17,2 милијарде евра крајем септембра 2026. године. У првих девет месеци раст девизне штедње износио је преко једну милијарду евра и резултат је, пре свега, раста штедње на рок од шест до 12 месеци и раста штедње по виђењу, која чини највећи удео у девизној штедњи", наводе у НБС.