Народна банка Србије (НБС) одузела је дозволу за рад Алта банци чији су клијенти хиљаде руских држављана- грађана и предузетника, који су сада остали без приступа новцу. Привредни суд отворио је стечајни поступак, а за руске држављане важиће иста правила као и за грађане Србије.
Економиста Топлица Спасојевић сматра да је Народна банка Србије могла да реагује на блаже начине у случају Алта банке и да је одузимање дозволе и одлазак банке у стечај најтежа мера. Новинарка Златица Радовић види потезе НБС као потребу да се брзо реагује, како би се сачувало поверење грађана у финансијски систем.
Спасојевић је у емисији "Данас на РТ" рекао да нема довољно елемената да се донесу прави закључци шта се десило са Алта банком, да су штуре информације које доспевају у јавност и све се нагло одвијало.
"Параметри ликвидности су нарушени. Могу то бити екстерни фактори, као што је банкрот неких предузећа где је банка имала пласман. У овом случају очигледно да се нешто десило унутар банке- изношење новца и да је то пореметило параметре ликвидности, да је НБС реаговала. Она је могла да реагује и на блаже начине, да се уради докапитализација, да се наложи продаја банке. Ово је најтежа мера, одлазак банке у стечај", навео је Спасојевић.
Додао је да ће Агенција за осигурање депозита исплатити грађанима и привредним субјектима до 50.000 евра, а да ће они који су имали више од тог износа морати да чекају да се заврши стечај банке и да то наплате из стечајне масе.
"Код нас стечај траје и по 20 година. Надам се да ће у овом случају то ићи брже, Алта банка има имовину, имала је удео и у разним предузећима. Моћи да се наплати од фирми као што су Идеа, Рода, Меркатор. Јасно је да ће та предузећа имати проблеме, јер су имали инфузију из банке када је било потребно", појаснио је Спасојевић.
Сматра да је ово био велики ударац за око 6.500 пословних субјеката и неколико десетина хиљада грађана из Русије, који су имали отворене рачуне и новац у овој банци. Навео је да је Алта банка имала 1,8 милијарди евра активу, а 50 одсто те активе су пласирали у кредите, док је 39 одсто било у кешу.
"То је необично јер се већина банака задовољава са три до четири одсто кеша. То служи за дневне потребе, уплате пазара, мењачке послове. Не држе банке кеш, јер кеш не прави профит", навео је Спасојевић.
Новинарка Златица Радовић сматра да је НБС са Алта банком морала да уради нешто брзо, а да је питање да ли је могло раније да се предузме нешто и да се све то предупреди.
"Вицегувернери чим су приметили да се празне сефови са новцем су реаговали. Необично је што је чуван новац у кешу, обично се пласира у кредите. Мислим да су морали да ураде нешто брзо, а да се очува поверење у финансијски систем, да не крену грађани да подижу улоге", навела је она.
Нагласила је да због дешавањима са Алта банком платни промет са Русијом није угрожен, јер то није једина банка која послује са Русијом.
"Ово јесте снажан ударац, отежава се грађанима и предузетницима из Русије. Међутим, око 20 банака које послују у Србији, четири су домаће банке и оне су отворене за руске држављане. Банке којима су централе у Европи су затвориле врата", навела је она.
Говорећи о економском програму Студентске листе где је предвиђено отварање Развојне банке Србије, Радовић је рекла да је то заокрет, али није нешто што до сада није виђено у Србији и као пример навела Развојну банку Војводине.
"То ће бити озбиљан замајац домаћој привреди и то јесте добро. Међутим, кључна ствар је да су те банке до сада служиле као 'банкомати за политичке странке'. Важно је направити структуру и правила да се новац пласира онима којима је заиста потребан. Ту је и велики притисак међународних институција, јер ММФ и Светска банка не подржавају државне банке и залажу се за приватне банке и давање грантова", рекла је она.
Говорећи о страним инвестицијама у Србији, Радовић је рекла да су кључну улогу за њихово привлачење имали јефтини руски енергенти, јефтина радна снага и субвенције које је држава давала.
"Руски енергенти су били важан сегмент који је опредељивао инвеститоре да дођу у Србију. Србија је имала дугорочне уговоре са Русијом што је тим фирмама било важно. Важна им је била предвидивост. Сви су разумели да је сада модел страних инвестиција превазиђен. Надамо се да ће се овај програм студентске листе бити манифестован и у пракси не само на папиру", рекла је Радовић.
Указала је и да неке стране фирме најављују одлазак из Србије, попут турске фирме у Нишу, јер су им истекле субвенције и њима се даље не исплати да послују у Србији те траже боље услове за рад.
И Спасојевић сматра да је концепт привлачења страних инвеститора због јефтине радне снаге превазиђен, да Србија мора да се врати на развој роботике, вештачке интелигенције...
"И ММФ је говорио 'морате да имате веће домаће инвестиције'. Домаће инвестиције теже одлазе из земље. Драго ми је да је сада прихваћен тај концепт. Он сада подразумева субвенције и за домаће и стране инвеститоре. То раде и САД дају субвенције за прелазак европске производње у САД", нагласио је Спасојевић.