Бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић изјавио је да Србија има три могућности када је реч о решавању питања руског власништва у НИС-у – коришћење права прече куповине, директне преговоре са руским власником о делимичном или потпуном преузимању већинског пакета акција и национализацију.
"Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници", рекао је Шошкић за РТС.
Он је оценио је да промењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а. На питање да ли би национализација могла да угрози снабдевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.
"Национализација је нешто што ја не заговарам. Ја сам то јавно и рекао, мислим да то није добра ствар. То не само да је лоша порука према руском партнеру, то је генерално лоша порука према страним инвеститорима", истакао је Шошкић.
Рекао је како Србија не би требало да ствара слику земље која прибегава драстичним мерама пре него што исцрпи могућности за договор.
"Ми не треба да креирамо имиџ земље која може тако да донесе неке драстичне одлуке, а да није претходно покушала друге мере које имају више смисла и више воде рачуна о томе да се процес тако одвија да друга страна не буде незадовољна", рекао је Шошкић.
Критиковао је и досадашњи приступ државних органа решавању питања НИС-а, оцењујући да Србија није била довољно активна у тражењу решења.
"Ми смо, чини ми се, барем од то мало информација које долазе у јавност од тих државних званичника, углавном могли да закључимо да смо ту апсолутно негде са стране, да чекамо да се нешто деси, да нисмо проактивни, да нисмо отворили то питање", навео је Шошкић.
Он је истакао да НИС послује у Србији, да је држава била продавац компаније руском партнеру и да је и даље њен значајан сувласник.
"То је све било, по мом мишљењу, потпуно довољно да се са руским партнером одавно, пре четири и више година, започну преговори о томе да се нађе неко решење које неће бити лоше за тог страног партнера, али неће бити лоше ни за нас, односно да се ми као земља извучемо из тог ризика и тог глобалног надгорњавања које може да нам се, као што се већ дешава, обије о главу", оценио је Шошкић.
Говорећи о санкцијама Русији, Шошкић је истакао свој став да таква политика није донела очекиване економске резултате. Навео је да је још пре четири године јавно упозоравао да санкције неће остварити постављене циљеве, оцењујући да руска привреда није претрпела последице какве су се очекивале.
"Ја сам се у пар наврата осврнуо на те санкције Руској Федерацији, за које сам још давних дана, пре једно четири године, јавно рекао да оне неће дати резултата, као што нису ни дале резултата", рекао је Шошкић.
Позивајући се на податке о привредном расту, Шошкић је навео да је од 2022. године кумулативни раст руске привреде износио око 8,7 одсто, а Европске уније приближно 6,6 одсто.
"Дакле, преко два одсто је руска привреда расла брже", навео је Шошкић, оцењујући да су санкције нанеле штету и европској економији.
Када је реч о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, Шошкић је оценио да је неопходно пронаћи решење у договору са америчком администрацијом, како се не би угрозило пословање компаније.
"То захтева, поред осталог, да се договори с америчком администрацијом неки модалитет који неће угрозити пословање", рекао је Шошкић.
Према његовим речима, циљ америчких санкција је да се обезбеди повлачење руског власништва из НИС-а, због чега су, како каже, више пута одобравани привремени рокови за проналажење решења. Шошкић сматра да је Србија знатно раније требало да започне разговоре са руским партнерима о будућности НИС-а.
"Ми смо 2022. године могли јасно да видимо да Запад уводи санкције руским предузећима на целој територији Европе и мислим да је било основа да ми такође са руским партнерима разговарамо на ту тему, јер је НИС значајан привредни субјект у Србији и не треба да због међународне геополитике угрожавамо нашу привреду", нагласио је Шошкић.
Говорећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оценио да Србија треба да тражи решење које највише одговара њеним економским интересима. Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим деловима света.
Према његовим речима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдевања како не би зависила од једног добављача.
"Србија просто мора да води рачуна о својим интересима пре свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније", рекао је Шошкић.
Нагласио је да је цена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.
"Цена енергије утиче на цену свега онога што се произведе у Србији и тесно је повезана са амбицијом да постанемо конкурентнија привреда. Један аспект је раст продуктивности, а други аспект мора да буде да инпути, као што је енергија, буду релативно повољни да би наша привреда могла да постигне боље резултате на међународном тржишту", закључио је Шошкић.