"Дојче веле": Руска економија одолева санкцијама

Руска економија, упркос очекивањима, и после годину дана успешно одолева западним санкцијама, пад руског бруто домаћег производа је много мањи него што се очекивало, а најважнији фактор опстанка руске економије јесте огроман новац од продаје нафте и гаса, пише "Дојче веле".

Иако су се на Западу чула предвиђања да ће санкције уништити руску економију, стање се брзо поправило и могло се видети да се најгора предвиђања неће остварити.

Неки стручњаци су најављивали пад БДП од барем 15 одсто. Али, јасно је да великог слома није било. Сада стручњаци – а то је мишљење и Светске банке и ММФ-а, рачунају да је руски БДП у првој години рата пао тек за три до четири одсто.

Први разлог отпорности руске економије је огроман новац од продаје нафте и гаса. Не само од већег извоза Индији или Кини, него и од продаје Западу, јер нису преко ноћи могли да нађу алтернативе за снабдевање, пише немачки портал.

Штавише, руска централна банка овог фебруара објавила је да је постигнута рекордна добит и пораст од 211 милијарди евра већ и због пораста цена енергената.

"Русима је та огромна добит практично пала с неба јер Запад не само да је и даље куповао у Русији, него је куповао чак и више како би напунио складишта", каже стручњак за економију Крис Веферт.

"Тако је у Русији било могуће да се и даље подржавају кључни сектори индустрије и обезбеде радна места. Да се, поврх тога, сносе трошкови рата и остане новца за социјалне програме. Начелно, одржана је економска и социјална стабилност", рекао је за "Дојче веле" овај стручњак.

Вефер подсећа да нису ни изблиза све западне фирме отишле из Русије, као што су то медији представљали. Из земље јесте отишао МекДоналдс који је тиме хтео да сачува имиџ међу потрошачима на Западу, али "управо фирме које су економски важне јер плаћају велике порезе или запошљавају много људи, оне су много, много суздржаније у одлуци да напусте Русију".

"Дојче веле" пише да је Запад увек био "лаке руке" при проглашавању санкција неким земљама, а на удару су били Србија за време Слободана Милошевића, као и Ирак Садама Хусеина, па и Иран, Сирија или сад Русија.

Економисткиња универзитета Харвард, Александра Вакро каже да санкције готово никад не испуњавају очекивања. "Чињеница је да су санкције најефикасније непосредно након што су проглашене."

"Много је већа корист од претње санкцијама", додаје она. 

Вакро каже да је руска централна банка повукла добре потезе како би спречила кризу. А санкције се увек, баш као и овај пут, поткопавају индиректним увозом преко трећих земаља. Чак и производи високе технологије су руској индустрији додуше скупљи, али им много тога стиже преко Кине, Индије или Турске.

На питање шта ће бити са руском економијом у овој години Вефер сматра да је велико питање колико ће Русија зарадити од нафте и гаса ове године.

Прогнозе су различите, ММФ најављује чак раст руске економије од 0,3 одсто, други сматрају да ће уследити пад од два одсто.