"Блумберг": Немачка ће папрено платити измену енергетског система
Немачка је издвојила више од 260 милијарди евра за суочавање са непосредним ризицима енергетске кризе изазване ратом у Украјини, али ће коначно решење бити много скупље – ако земља уопште буде успела да га изведе, пише "Блумберг"
Према подацима тог сајта, предвиђа се да ће цена за будући енергетски систем земље износити преко 1 билион долара до 2030. године.
Трошкови укључују улагања у надоградњу електроенергетских мрежа и пре свега нове генерације за управљање поступним укидањем нуклеарних електрана и електрана на угаљ, решавање повећане потражње електричних аутомобила и система за грејање и испуњавање климатских обавеза.
Прелазак ће захтевати постављање соларних панела који покривају еквивалент 43 фудбалска терена и 1.600 топлотних пумпи сваког дана.
Такође је потребно изградити 27 нових копнених и четири електране на ветар на мору недељно, према листи жеља коју је представио канцелар Олаф Шолц током недавне посете седишту Фолксвагену.
"Ово је храбар подухват — вероватно најхрабрији пројекат од реконструкције Немачке", рекао је вицеканцелар Роберт Хабек, који надгледа климатску и енергетску политику.
Око 250 гигавата новог капацитета мораће да буде инсталирано до 2030. године, када се очекује да ће потражња за електричном енергијом бити за око трећину већа него сада.
Немачка влада је најавила да ће ове године припремити тендере за гасна постројења која чине око десетину капацитета. За обновљиву експанзију, постављање једног ветробранског јарбола треба чак седам година за припрему према немачкој бирократији.
И у области хемијске индустрије бележи се губитак,. Хемијски гигант у Немачкој сада затвара низ енергетски интензивних фабрика, укључујући две фабрике амонијака и сродна постројења за производњу ђубрива, што је резултирало отпуштањем 700 радних места на његовом главном месту у Лудвигсхафену.
"Високе цене енергије сада додатно оптерећују профитабилност и конкурентност у Европи", рекао је главни извршни директор Мартин Брудермилер.
У срцу немачке дилеме леже политички планови за постепено укидање одређених извора енергије без јасног утврђивања пута за њихову замену. Последње три нуклеарне електране у земљи биће затворене до средине априла, а сада је циљ убрзати прелазак са угља до 2030. Изазов је појачан након што је Русија, главни снабдевач Немачке енергентима пре рата, ограничила доток гаса.
С обзиром да нема нуклеарне енергије и угља, Немачка је предузела брзо увођење терминала за увоз скупљег течног природног гаса како би обезбедила да има енергију за погон своје индустрије тешке привреде. У исто време, према проценама владе, електрични аутомобили, топлотне пумпе и електролизатори за производњу водоника требало би да повећају потражњу за 33 одсто на око 750 терават-сати до 2030. године.
Док су Шолц и Хабек показали да постоји политичка воља да наставе са транзицијом, потребна им је помоћ из приватног сектора, укључујући набавку тона челика и других материјала потребних за тако огроман подухват, каже Лиза Фишер, стручњак за енергетске системе у тинк тенку Е3Г.
Немачка такође треба да осмисли како ће производити струју када ветар и сунце нису доступни, пише "Блумберг". Досадашњи план владе укључује припрему више нових гасних постројења која касније могу да раде на водоник, иако се бори да пронађе инвеститоре који су спремни да преузму тако скупе пројекте.
"У садашњим оквирним условима не могу се очекивати довољна улагања", рекла је Вероника Грим, чланица економског савета немачке владе. Недостатак финансирања потиче од високог нивоа неизвесности на енергетским тржиштима и нејасних прописа, додала је она.
Берлин покушава да реши то питање темељним преуређењем начина куповине и продаје електричне енергије, а панел стручњака који саветују владу о редизајнирању почео је разматрање ове недеље.
Циљ је да се обезбеде подстицаји за гасна постројења спремна за водоник, чак и ако је мало вероватно да ће добити велики приход ван мрачних, још увек зимских периода када је производња из обновљивих извора ниска.
Још један изазов је осигурати да зелена електрична енергија, која се често производи у руралним обалним регионима на северу, може да стигне до потрошача и фабрика на југу. Величина немачке мреже мораће да се удвостручи до 2030. године, каже Леонхард Бирнбаум, главни извршни директор предузећа ЕОН СЕ, које има око 800.000 километара немачке дистрибутивне мреже.
Упркос свим изазовима, највећа европска привреда још увек има времена да реши проблеме и створи праве услове, али треба да се покрене, пише "Блумберг".
"Немачка то може, али постоје уска грла која се тренутно не разматрају довољно детаљно", рекао је Фишер из Е3Г.