Нуријел Рубини, професор емеритус на Пословној школи Стерн Универзитета у Њујорку, човек који је предвидео финансијску кризу 2008. године и тако стекао надимак "Др Пропаст", упозорио је да би фатални пропуст у пословању са обвезницама, а који лежи у срцу изненадног суноврата "Силикон вели бенк", могао довести до много већих потреса у америчком и европском банкарском систему.
Такође су у опасности и пензиони фондови, хеџ фондови и други велики инвеститори, упозорио је он.
На тржиштима обвезницама и даље влада немир откако је стрмоглави колапс "Силикон вели бенк" (СВБ) постао највећа банкарска катастрофа још од 2008. године, а што је довело до пада вредности обвезница банака са обе стране Атлантика, али и до тога да је међународни банкарски гигант "Креди Свис" искусио драматичан пад цена акција и био приморан да позајми милијарде швајцарских франака од Централне банке Швајцарске.
(Не)остварени губици
Срж проблема који је изазвао колапс СВБ, је то што је та калифорнијска банка изградила превелики портфељ обвезница када су каматне стопе биле ниске, а чија је вредност опала откако су Федералне резерве кренуле са агресивним подизањем каматних стопа како би сузбиле инфлацију. Тада су силне обвезнице чија је вредност опала, а које је СВБ нагомилао, постале "неостварени губици".
Како каже Рубини за "Политико", "неостварени губици" су се остварили када су технолошки стартапови, који чине велики проценат клијентеле СВБ, били приморани да масовно подижу депозите из те банке, која је због недостатка ликвидности била приморана да прода обвезнице док је њихова вредност била ниска како би исплатила штедише.
Проблем је ипак системски?
Међутим, оно у чему се оцена "Др Пропасти" разликује од ставова неких других економиста је што Рубини сматра да ризик по шири банкарски систем САД и ЕУ и те како постоји, тврдећи да многе друге банке имају обвезнице које тренутно представљају "неостварене губитке".
"Званични подаци ФДИЦ-а (Америчка Федерална корпорација за осигурање депозита) кажу да има 620 милијарди долара неостварених губитака у хартијама од вредности и да капитал банака у САД износи 2,2 билиона долара, тако да око трећину капитала просечне америчке банке представљају ризичне обвезнице", рекао је он за "Политико".
Нуријел Рубини сматра да би ситуација у Европи могла бити и много гора. Европа, а посебно Швајцарска, биле су међу првима у свету које су увеле негативне каматне стопе, што значи да ће осетљивост локалних портфеља обвезница на каматне стопе које су сада у порасту вероватно бити много већа, оценио је он.
Профитабилност банака на континенту је такође била много нижа, што је додатно оптеретило резерве капитала и самим тим вредност акција банака, додао је Рубини.
Рубини: Велики регулаторни промашај
Заузевши блажи став од бившег Регановог економисте Пола Крејга Робертса који је оценио да комерцијално и инвестиционо банкарство никада није требало да буде спојено у једну категорију, Рубини сматра да је највећа грешка у томе што банке никада нису биле у обавези да своје обвезнице заведу под њиховом тренутном тржишном вредности, због чега регулатори нису на време препознали ризик у сржи западних банкарских система.
"Тренутно се у систему налазе америчке трезорске (државне) обвезнице у вредности од 20 билиона америчких трезорских обвезница [државних обвезница], тако да ти губици на неки начин настају јер банке не морају да наводе њихову тренутну тржишну вредност", рекао је Рубини.