Економија

Драма у банкарском сектору: "Креди Свис" позајмљује 54 милијарде долара од централне банке

Након драматичног пада цена акција, швајцарска банка "Креди Свис" затражила - и добила - помоћ од централне банке
Драма у банкарском сектору: "Креди Свис" позајмљује 54 милијарде долара од централне банкеwww.globallookpress.com © Pavlo Gonchar/Keystone Press Agency

Швајцарска банка "Креди Свис" саопштила је данас да ће покушати да ојача своје финансије, позајмивши 54 милијарде долара од централне банке након што су њене акције потонуле, повлачећи са собом друге велике европске зајмодавце након пропасти банака у Сједињеним Државама.

"Креди Свис" је саопштио да ће искористити опцију да позајми до 50 милијарди франака (53,7 милијарди долара) од централне банке.

"Ова додатна ликвидност би подржала основну делатност и клијенте 'Креди Свис', јер 'Креди Свис' предузима неопходне кораке да створи једноставнију и фокусиранију банку изграђену на потребама клијената", саопштила је банка.

Подстакнуте новим страховима о здрављу финансијских институција након недавног колапса "Силикон вели банке" и "Сигначур банке", акције "Креди Свис" су јуче изгубиле више од четвртине своје вредности.

Цена акција је пала на рекордно низак ниво након што је највећи акционар банке - Саудијска национална банка - поручио да неће улагати више у швајцарског зајмодавца, који је био оптерећен проблемима много пре него што су америчке банке пропале. Како пише Асошијејтед прес, саудијска банка настоји да избегне прописе који почињу са уделом изнад 10 одсто, након што је уложила око 1,5 милијарди швајцарских франака да би стекла удео тик испод тог прага.

Превирања су изазвала аутоматску паузу у трговању акцијама "Креди Свис" на швајцарском тржишту и довела до пада акција других европских банака, од којих су неки били двоцифрени.

Швајцарска централна банка саопштила је касно у среду да је спремна да реагује, навевши да ће подржати "Креди Свис" ако буде потребно. У саопштењу банке није прецизирано да ли ће подршка доћи у облику готовине или кредита или друге помоћи. Регулатори су рекли да верују да банка има довољно новца да испуни своје обавезе.

Дан раније, "Креди Свис" је известио да су менаџери идентификовали "материјалне слабости" у интерним контролама банке о финансијском извештавању од краја прошле године. То је изазвало нове сумње у способност банке да преброди олују.

Акције "Креди Свис" су пале за око 30 одсто, на око 1,6 швајцарских франака (1,73 долара), пре него што су се вратиле на губитак од 24 одсто на 1,70 франака (1,83 долара) на крају трговања на берзи СИКС. Најнижа цена је пала за више од 85 одсто у односу на фебруар 2021.

Након заједничког саопштења Швајцарске народне банке и швајцарског регулатора финансијских тржишта, акције су донекле поправиле и на Волстриту.

Генерално, акције европских банака пале су десетак одсто на европским берзама, док је ситуација у САД била нешто боља.

Турбуленција је настала дан уочи састанка Европске централне банке. Председница Кристин Лагард рекла је прошле недеље, пре неуспеха САД, да ће банка "врло вероватно" повећати каматне стопе за пола процентног поена како би се борила против инфлације.

"Креди Свис" је "много већа брига за глобалну економију" од средњих америчких банака које су пропале, рекао је Ендру Кенингам, главни европски економиста за "Капитал економикс". Банка има више подружница ван Швајцарске и бави се трговањем за хеџ фондове.

"'Креди Свис' није само швајцарски, већ и глобални проблем", рекао је он, али је додао да су проблеми банке "добро познати, тако да не представљају потпуни шок ни за инвеститоре ни за креаторе политике".

Проблеми "још једном постављају питање да ли је ово почетак глобалне кризе или само још једна случајност", навео је Кенингем и додао да "Креди Свис" многи виде као "најслабију карику међу великим европским банкама, али није једина банка која се бори са слабом профитабилношћу последњих година."

Европски министри финансија рекли су раније ове седмице да њихов банкарски систем нема директну изложеност пропасти америчких банака.

Европа је ојачала своје банкарске гаранције након глобалне финансијске кризе која је уследила након колапса америчке инвестиционе банке "Лиман брадерс" 2008. преневши надзор над највећим банкама на централну банку, кажу аналитичари.

Матична банка "Креди Свис" не потпада под надзор ЕУ, али има ентитете у неколико европских земаља које потпадају. "Креди Свис", наводи АП, подлеже међународним правилима која од ње захтевају да одржава финансијску заштиту од губитака као једна од 30 такозваних глобално системски важних банака, или Г-СИБ.

Швајцарска банка протеклих месеци покушава да превазиђе читав низ проблема који укључују лоше инвестиције, мањкав менаџмент и шпијунски скандал у који је био укључен њихов циришки ривал УБС.

У годишњем извештају објављеном у уторак, "Кредит Свис" наводи да су депозити клијената пали за 41 одсто или за 159,6 милијарди франака (172,1 милијарду долара), на крају прошле године у поређењу са годином раније.

image