ММФ позвао на опрез: Кинеска економија нада за свет
Ризици по финансијску стабилност су повећани, рекла је данас шефица Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева и позвала на континуирану будност без обзира на акције напредних економија које су смириле потресе на тржишту.
Директорка ММФ-а поновила је да ће 2023. бити још једна година изазова, са успоравањем глобалног раста на испод 3 одсто као последице пандемије корона вируса, сукоба у Украјини и монетарног заоштравања.
"Чак и ако изгледи буду бољи у 2024. години, глобални раст ће остати знатно испод свог историјског просека од 3,8 одсто, а укупни изгледи су и даље слаби", рекла је она на Кинеском развојном форуму, пренео је Ројтерс.
ММФ, који је ове године предвидео глобални раст од 2,9 одсто, требало би да објави нове прогнозе следећег месеца.
Георгиева је рекла да су креатори политике у развијеним економијама одлучно одговорили на ризике по финансијску стабилност након колапса банака, али да је и поред тога, потребан додатни опрез.
"Дакле, настављамо да пажљиво пратимо развој догађаја и процењујемо потенцијалне импликације на глобалну економску перспективу и глобалну финансијску стабилност", поручила је она.
Додала је да ММФ посвећује велику пажњу најугроженијим земљама, посебно земљама са ниским приходима и високим дуговима.
Она је такође упозорила да би гео-економска "распарчаност" могла да подели свет на економске блокове, што би резултирало "већом стопом сиромаштва и смањеном безбедношћу".
Кинеска економија трећина глобалног раста
Георгиева је оценила да снажан економски опоравак Кине, са пројектованим растом БДП-а од 5,2 одсто у 2023. години, пружа одређену наду за светску економију, при чему се очекује да ће Кина имати око једне трећине глобалног раста 2023. године.
ММФ процењује да сваки процентни поен повећања раста БДП-а у Кини, резултира повећањем раста од 0,3 процентна поена у другим азијским економијама, објаснила је она.
Шефица ММФ-а позвала је креаторе политике у Кини да раде на подизању продуктивности и поновном балансирању економије кроз тржишно оријентисане реформе, а све како би изједначила услова пословања између приватног сектора и државних предузећа.
"Такве реформе би могле да подигну реални БДП за чак 2,5 одсто до 2027. године и за око 18 одсто до 2037. године", закључила је Георгиева.