"Блумберг": Кина постаје алтернатива ММФ-у и традиционалним кредиторима

Кина је постала један од највећих зајмодаваца државама у развоју, пише "Блумберг" и додаје да Пекинг покушава да оствари економску моћ коју су Сједињене Америчке Државе имале током 20. века.

Како се наводи, Кина огромне резерве своје централне банке користи за спасавање појединих држава којима је годинама давала кредите.

Стручњаци такву политику називају "новим глобалним системом за прекогранично позајмљивање земљама у невољи" којим се Пекинг супротставља оквирима које су САД успоставиле 1940-их година. Истовремено, Народна банка Кине постаје утицајни зајмодавац у време растућег ривалства између две суперсиле.

Од 2016. до 2021. године, Кина је издвојила око 185 милијарди долара земљама у развоју које су се бориле са финансијским потешкоћама, погоршаним пандемијом вируса корона.

Тих 185 милијарди долара премашило је 144 милијарде долара које је исплатио Међународни монетарни фонд у истом периоду, указује "Блумберг".

Највећи део помоћи стављен је на располагање путем кредитних линија Народне банке Кинe, што су заправо зајмови са ниским каматама између централних банака.

Током протекле две деценије, Народна банка Кине је преговарала о споразумима са 40 земаља и трговинских блокова у вредности од око 580 милијарди долара, како би подстакла међународну употребу кинеске валуте.

До повећаног броја кинеских позајмица преко централне банке дошло је након иницијативе председника Си Ђинпинга "Појас и пут" којом је издвојено 900 милијарди долара за инфраструктуру и друге пројекте широм света.

Међутим, "Блумберг" истиче да су кинески споразуми о размени валута другачији јер их земље у развоју користе и за јачање девизних резерви својих централних банака како би избегли смањење кредитног рејтинга и пад вредности сопствених валута.

Истовремено, користе их и за финансирање државних буџета. То доводи до, како пише "Блумберг", претварања кинеске централне банке у извор средстава за хитне случајеве или премошћивање зајмова, што је традиционално било у надлежности ММФ-а.

Наше позајмице су само мали део шире слике, а проблеми са дуговима држава у развоју погоршали су ФЕД и кампање монетарног пооштравања од стране централних банака развијаних земаља, рекао је шеф међународног одељења Народне банке Кине Ђин Жонгсја. 

САД и друге земље кредитори боре се са Кином око најбољег начина за реструктурирање дугова земаља у развоју, укључујући Шри Ланку и Замбију, које нису отплатиле своје кредите.

Према подацима ММФ-а, до краја фебруара најмање три десетине најсиромашнијих земаља света било је у дуговима или у великом ризику од тога. 

Иначе, Кина је раније одбијала да преговара о дуговањима, попут других земаља кредитора или ММФ-а, а уместо да опрости дуг, Пекинг земљама најчешће даје више времена за отплату кредита. 

Бивша главна економисткиња Светске банке Кармен Рајнхарт критикује приступ Пекинга и наводи да је ово почетак дуготрајног пута за земље у развоју које су у дуговима.

Додаје да Пекинг индиректно спашава своје кредиторе чији су зајмови за пројекте иницијативе "Појас и пут" пропали.

Званичници у Вашингтону сматрају да је Пекинг намамио многе сиромашне земље у "дужничку замку".

Саветник у Белој кући Амос Хохштајн наводи да је Кина прво креирала те дугове, а да се након тога тражи од ММФ-а и других земаља да спасу земље које је Пекинг задужио.

Оно што је сигурно јесте да Кина игра све важнију улогу у прорачунима које земље погођене кризом морају да направе. Такође, Пекинг нуди алтернативу систему који је деценијама управљао одговором света на економске ванредне ситуације. 

"То је важно јер се две највеће економије све више боре за утицај у глобалном финансијском и монетарном систему који постаје више мултиполаран, мање институционализован и мање транспарентан", закључује "Блумберг".