2008. није била довољна? Немачки министар финансија лобира за "токсични отпад финансијских тржишта"

У банкарству су секјуритизације (замена банкарских кредита пуштањем у промет хартија од вредности) подједнако познате колико и озлоглашене. Одиграле су кључну улогу у финансијској кризи 2007. и 2008. године. Принцип који стоји иза тога: Банке могу да групишу своја потраживања, која додељују за куће или аутомобиле, на пример, и да их препродају у облику хартија од вредности на тржишту капитала. Као резултат тога, обавезе нестају из сопственог биланса стања и банка мора да депонује мање капитала.

Секјуритизација лоших америчких хипотекарних кредита довела је финансијски свет на ивицу колапса пре 15 година.

Иако секјуритизације од тада имају лош имиџ, немачки савезни министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) води кампању да се правила за такве финансијске инструменте поново ублаже, пише "Шпигл".

Заједно са својим француским колегом Бруном Ле Мером, написао је писмо Комисији ЕУ у јануару 2023. и позвао на "свеобухватну ревизију" правила ЕУ за секјуритизацију. Зато што су постојећа "конзервативна" и "превише сложена" и морају "поновно да се калибришу".

Након финансијске кризе, ЕУ је пооштрила прописе за секјуритизацију - и тиме их учинила мање атрактивним за банке. Сада Линдер очигледно жели поново да олабави узде.

Критичари попут грађанског покрета "Финанзвенде" оптужују га да је допустио да га упрегне банкарски лоби. Овај утисак настаје ако поред писма Европској комисији ставите писмо од 4. маја 2022. године. Долази из Удружења банака, које заступа интересе приватних немачких банака.

Оно што је изванредно у вези са два документа која "Шпигл" поседује јесте колико су формулације сличне. Готово да изгледа као да је писмо лобиста послужило као шаблон. Ову оптужбу износи "Финанзвенде", који је оба документа добио од Министарства финансија уз помоћ Закона о слободи информисања.

"Кристијан Линднер свој задатак очигледно види првенствено у томе да буде гласноговорник великих немачких банака у Бриселу", критикује Герхард Шик, из "Финанзвендеа", иначе члан одбора за финансијску транзицију.

Између осталог, лобисти пишу: "Морамо да промовишемо европско тржиште секјуритизације тако што ћемо поново калибрирати претерано конзервативан и генерално претерано сложен регулаторни оквир."

Кључне речи "комплексно, конзервативно и поново калибрисати" налазе се дословно у Линднеровом писму Комисији, наводи лист.

Поред семантичких паралела, аргументи либерала су слични и аргументима удружења банака. Министарство понавља позитиван наратив банака о секјуритизацији: оне би требало да омогуће даље кредите и покрену приватне инвестиције у привреди. Банкарски лоби такође позива на дерегулацију како би се даље промовисале зелене обвезнице. Тржиште секјуритизације, према мишљењу и банкарског лобија и министарства, толико се слабо развило јер је превише регулисано.

"Неравнотеже у регулаторном оквиру довеле су до неразвијености тржишта секјуритизације ЕУ", наводи се у Линднеровом писму Комисији ЕУ.

За банкарског стручњака и бившег члана Зелене странке Шика, несхватљиво је, поред очигледне близине банкарског лобија, зашто је Савезно министарство финансија посвећено овом инструменту финансијског тржишта свега.

"Ово је посебно проблематично када су у питању производи као што су секјуритизације, које су нас већ довеле у тешку финансијску кризу", рекао је он за "Шпигл".

Уочи финансијске кризе 2008/09, ризици многих америчких зајмова за некретнине били су прикривени таквим новим паковањем и дистрибуирани кроз финансијски систем. Учествовале су и немачке државне банке.

"Када је балон на америчком тржишту некретнина пукао, инвестиције које су рекламиране као сигурне постале су безвредне и повукле са собом билансе банака", каже Шик.

Након избијања финансијске и економске кризе, секјуритизације су сматране "токсичним отпадом са финансијских тржишта".

Финансијски сектор сада покушава да овај производ поново учини "друштвено прихватљивим", каже Шик. Подсећа на наступ генералног директора "Дојче банке" Кристијана Шива на Европском банкарском конгресу у Франкфурту на Мајни.

"Застарелу и рестриктивну европску регулативу" требало је ублажити, објаснио је тада директор банке, који је и председник Удружења банака. Чини се да је Линднер на истој страни. Он је за "Борсен-Цајтунг" почетком ове године рекао: "Равнотежа између транспарентности и стабилности с једне стране и јачања финансијских опција за банке с друге стране може се ажурирати."

Из министарства демантују да се ради на либерализацији секјуритизације али, пише "Шпигл", Линднер је већ сумњиво близак банкарској индустрији по другом питању. Према истраживању "Шпигла", ради се о његовој вези са БББанком, за коју је као тадашњи шеф ФДП-а имао маркентишке наступе.