Тржиште рада у Србији је у протекле две деценије од високе незапослености прешло у другу крајност - за многа занимања једноставно више нема довољно радника. Глобални потреси погодили су и домаћу привреду, која сада плаћа данак вишедеценијског "одлива мозгова".
У Србији се сада дешава оно што је тренд деценијама у земљама Западне Европе. Недостају радници свих профила, јер је све израженија миграција радне снаге. Занатлије из Србије одлазе у Аустрију, Немачку где им се нуде бољи услови рада и веће плате, а Србија је принуђена да увози радну снагу из земаља које су мање развијене - Бангладешa, Пакистана, Непала, Кубе...
Иако, према подацима Анкете о радној снази за четврти квартал 2022. године, у Србији има 291.100 незапослених, то очигледно нису они кандидати које послодавци траже. Они се жале да се на огласе јавља све мање људи, а да и они који се пријаве - немају одговарајуће квалификације.
Зато компаније смишљају све креативније начине како да попуне празне позиције. Једно од иновативних решења је понуда грађанима да буду посредници и да предложе своје колеге, пријатеље или познанике, а за то им нуде одређену новчану накнаду. Овај модел већ постоји у неколико европских земаља, а од недавно се примењује и у Србији.
"Тражимо менаџера за кључне купце. Препоручи кандидате и оствари провизију за интервју од 6.300 динара и за запослење 63.000 динара". Ово је оглас на једној платформи која повезује компаније са најбољим кандидатима и која окупља регрутере и стручњаке из различитих индустрија који препоручују кандидате из своје мреже и на тај начин зарађују. Компанијама тако обезбеђује ефикаснији процес запошљавања, а посредницима прилика за зараду.
Милош Турински са портала "Послови Инфостуд" каже за РТ Балкан тренд плаћања бонуса трећим лицима за запошљавање постоји неколико година, али да је до недавно то било актуелно искључиво у ИТ сектору, за медиоре или сениоре.
"То је начин да компаније, дођу до стручњака који су им потребни, јер програмери, имају своју заједницу и међусобно су повезани. Уколико неко зна доброг програмера и препоручи га, а послодавац успе да га запосли, следује му провизија. Проценат зависи од компаније, не постоје фиксне надокнаде", објашњава Турински.
Ова пракса очигледно је сада почела да се примењује и у другим секторима, па се осим за препоруку програмера, "џепарац" може добити и ако познајете доброг менаџера, економисту, књиговођу, или координатора у логистици.
Турински напомиње да је дефицит радне снаге раније углавном био изражен у информационим технологијама и код занатских занимања, али напомиње да се полако јавља у свим делатностима.
"Недостају квалификовани стручни радници, који имају искуства и до њих је тешко доћи. Није проблем само наћи раднике, већ и задржати постојеће", наводи Турински.
Он каже да се дешава и да послодавци више пута расписују оглас за исту позицију, јер им се не пријављују кандидати са квалификацијама које су потребне за то радно место, јер их у појединим професијама једноставно нема довољно на нашем тржишту рада.
"Не ради се о томе да су тражили идеалне кандидате, већ нису успели да пронађу ни приближно одговарајућег у чије усавршавање би могли да уложе и да после неког времена добију оно што им треба. Потрага за радницима траје дуго, а може се рећи да се на тржишту тренутно одвија "борба за раднике". У нашем истраживању кандидати су први пут у последњих 20 година истакли да је моћ преговарања у њиховим рукама. Не важи више она стара изјава послодаваца 'ако нећеш ти да радиш, има ко хоће', јер се ситуација драстично променила", каже Турински.
Послодавци сада морају да уложе више труда, али и новца. Он наводи пример огласа за фризере уз минималну зараду од око 40.000 динара на порталу "Послови Инфостуд" на које се јављао тек по један кандидат или највише десетак, док је за оглас када је послодавац понудио фиксну зараду од 150.000 динара стигло око 100 пријава. Додаје да се то може "пресликати" и на остала занатска занимања - радника има за оне који су спремни да плате више.
У Европу годишње оде 50.000 радника
Професор Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда каже да има више фактора због којих се неколико година осећа и у Србији недостатак радника и због чега током времена овај проблем постаје све израженији. Он напомиње да је један од разлога радничка емиграција и напомиње да се, према подацима Евростата, само у ЕУ годишње изда 50.000 радних дозвола људима из Србије.
"Они се више неће појавити на нашем тржишту рада. За десет година је то пола милиона људи, а ту су само они који су отишли легално, док се не зна број оних који раде на црно и који су отишли у земље ван ЕУ. Други фактор је демографски, јер сваке године више људи оде у пензију, него што стекне радну способност. На тржиште рада утиче и ново запошљавање, јер ми сада имамо између 300.000 до 400.000 радника више него пре десетак година. Ти послови су углавном краткорочни и ти радници се циклично враћају на тржиште рада, али ми видимо да нам недостаје неколико десетина хиљада, па чак и до 100.000 људи, односно да је за толико потражња за радницима већа од понуде", каже Рељановић за РТ Балкан.
Он наводи да се, поводом најаве новог закона о запошљавању странаца појавила процена да би у овој години 100.000 радника могло да дође из иностранства да овде ради, али да то зависи од привредног раста и од структуре новоотворених радних места.
"Имамо око 300.000 људи на евиденцији НСЗ, који су незапослени. Питање је да ли они не могу, или не желе да се запосле. Очигледно да немају одговарајуће квалификације", указује професор Рељановић.
Напомиње да у иностранство најпре одлази радна снага која ће најлакше наћи посао - они који су се образовали за мајсторска занимања, док су међу високообразованима то лекари и инжењери. Додаје да је највећи недостатак грађевинских радника, возача и осталих занимања која су на свој начин специјализована.
Србији недостаје око 15.000 возача камиона и аутобуса
Председник Пословног удружења друмског саобраћаја "Србијатранспорт" Горан Алексић за РТ Балкан каже да, према последњим подацима који су објављени Србији, недостаје 4.000 возача аутобуса и 8.000 возача камиона, али да се процењује да је тај број у међувремену и увећан и да је сада дефицит око 15.000 шофера. Он напомиње да су захтеви за превозом све већи, да се сектор саобраћаја убрзано развија, а да постојећи кадар то не може да испрати, због чега струковна удружења траже да се спусти граница за приступ професији.
"Професионални возачи завршавају школу са 18 година, а до 21. не могу да возе камион, а аутобус могу тек када напуне 24 године. Многи од њих нису спремни да чекају толико и преусмере се на друга занимања. Од 170.000 професионалних возача, у Србији је ангажовано њих око 120.000. Зато се надамо да ће изменом прописа та граница бити спуштена, да могу раније да почну да раде. Са 23 године људи завршавају факултете, могу да возе авион, а не могу да аутобус", каже Алексић.
Највећи удар за српске превознике је одлазак возача у европске земље, нарочито у Немачку, али Алексић каже да има и оних који се враћају, јер схвате да разлика у заради није довољна да покрије много веће трошкове живота у иностранству.
"Плате у Србији су удвостручене у последњих неколико година. Оне зависе од послодавца, али и од комплексности посла. Има возача аутобуса који раде за 60.000 и 70.000 динара, али и оних који зарађују 150.000 динара. С друге стране, возачи камиона могу да зараде и 300.000 динара, ако возе у иностранство", наводи Алексић.
Он указује и на лошу старосну структуру професионалних возача - сваки трећи има више од 50 година, а мање од 10 одсто је млађе од 30 година.
Према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ) у току 2022. године послодавци су највише тражили инжењере грађевинарства, програмере, економисте и правнике. Дефицит радника је и у занимањима дипломирани/мастер инжењер машинства, професор енглеског језика и књижевности, разредне наставе, као и математике. Међу дефицитарним занимањима су и шивач текстила, продавац, магационер, тесар, зидар, армирач, возач аутобуса, кувар, административни техничар, економски техничар, медицинска сестра, грађевински техничар и електрозаваривач.