Синдикати: Мале плате и непоштовање права највећи проблеми радника у Србији

Мале плате и непоштовање радничких права су горући проблеми са којима радници у Србији дочекују сутрашњи Међународни празник рада, Први мај, оцене су челника највећих синдикалних организација у Србији.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић за Танјуг је истакао да су радници незадовољни зарадама које овог тренутка прима већина запослених у Србији, имајући у виду цене пре свега хране и осталих трошкова живота.

"Већ се направила велика разлика између минималне зараде која је сада мало већа од 40.000 динара и минималне потрошачке корпе, иначе мизерне и слабе, а која је премашила 50.000. Други податак показује да 50 одсто запослених прима мање од 62.000 динара, колико сада износи медијална зарада, а просечна потрошачка корпа је већ достигла 95.000 динара, по нашим рачуницама и више од 100.000 динара, што значи да већина каска да би надоместила трошкове хране, одевања, образовања и слично," рекао је он.

Председница УГС-а Независност Чеданка Андрић је за Танјуг навела да радници као први проблем истичу мале зараде и изнела податак да око 400.000 људи прима минималну зараду а да половина не може да премаши 62.000 динара, колико је у фебруару износила медијална зарада.

"Други проблем са којим се радници суочавају јесте неизвесност радног места, јер је све више несигурних послова и послова на одређено време, а људи који су на тај начин ангажовани раде под притиском плашећи се да ће након истека времена на које су запослени изгубити посао. Доста је и прековременог рада и повреда на раду, а оне се најчешће и дешавају због прековременог рада односно замора људи или зато што радници нису довољно обучени за посао који раде, а један од разлога је и недовољна примена мера за безбедан рад", навела је Чеданка Андрић.

Као посебно поражавајући податак истакла је да у последњих неколико година на радном месту живот изгуби око 50 људи годишње.

"Зато ми пуно радимо на едукацији људи када је реч о безбедности и здрављу на раду и инсистирамо на законским решењима која ће обезбедити примену мера безбедности на раду. Стално апелујемо на што чешћи надзор инспектората за рад, на ненајављене надзоре, а не да се инспектори најаве па да послодавци ушминкају градилишта за тај дан а после тога да све остане по старом", рекла је она.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић за Танјуг је истакла да проблеми радника у Србији највећим делом произилазе из непоштовања закона.

"Огроман је проблем то што се код нас донесу релативно добри закони, али се не поштују. Тако је и са Законом о раду. Иако је лош и рестриктиван, да се поштује радницима Србије би било неупоредиво боље и не би се дешавало да рад на одређено време траје и по 10, 15 година а Закон о раду каже да може трајати највише 24 месеца", рекла је она.

Савић је додала да би доследна примена Закона о раду спречила садашњу праксу дела послодаваца да не плаћају прековремени рад или да уместо прековременог рада раднику дају слободне дане, а он их никада не искористи јер је стално потребан послодавцу.

Према њеним речима, често се чује да синдикати не раде добро али како каже, ако ни друге институције не раде добро, онда се ни од синдиката не може очекивати да буде једина светла тачка.

"Синдикату је потребна потпора и подршка целе друштвене заједнице. А шта је са нашом стручном елитом, са научном заједницом, са професорима?" запитала је она.

Душко Вуковић указује и на проблем брањења синдикалног организовања.

"Велики је удар на председнике синдикалних организација који добијају отказе, без обзира што у складу са конвенцијама и са Законом о раду имају право да у име запослених и чланова синдиката траже одређене информације, предлажу повећање зарада, боље услове, већу безбедност на раду", навео је Вуковић.

Истакао је да је проблем и то што се не уважавају предлози, сугестије и мишљења синдиката приликом доношења одређених закона и стратегија, због чега се, према његовој оцени, може рећи да је социјални дијалог на веома ниском нивоу.

У синдикалним централама истичу да немају проблем са привлачењем новог чланства, међу којима су и млади радници.

Тако у СССС-у кажу да су најбројнија синдикална организација у Србији, а можда и на Западном Балкану јер имају 300.000 чланова, у АСНС-у да су прешли бројку од 100.000,  док у УГС-у тврде да се нису скоро пребројавали, али да број њихових чланова расте од времена када је утврђивана репрезентативност и праг био 10 одсто запослених а запослених било 1,8 милиона.

Синдикати ће Први мај обележити на трговима и улицама, па ће Савез самосталних синдиката после окупљања испред Дома омладине у Београду у 10 часова организовати шетњу до Славије и споменика Димитрију Туцовићу, УГС организује окупљање на Тргу Николе Пашића у Београду у подне под слоганом Синдикату верујем, док ће АСНС на трговима по Србији делити синдикални материјал и прикупљати потписе за петицију којом траже да се укине рад недељом за трговце.

Међународни празник рада обележава се у знак сећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу 40.000 америчких радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли "три осмице", што значи по осам сати рада, одмора и слободног времена.

У сукобима са полицијом првих дана маја убијено је шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен.

Пет радничких вођа осуђено је на смрт, а тројица на робију.

На Првом конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да се сваке године 1. маја масовно демонстрира у знак сећања на чикашке раднике.