"Динарским милионерима" данас истиче рок за плаћање пореза на доходак који су остварили током прошле године. Према подацима од претходних година, највеће плате и обавезу плаћања овог пореза, углавном имају они који раде као менаџери, директори, инжењери, економисти, правници и програмери.
Годишњи порез на доходак грађана од ове године се обрачунава и плаћа по систему самоопорезивања, уместо по решењу, како је то било раније.
Пореска управа Србије је обвезницима први пут понудила унапред попуњену пореску пријаву, која обухвата све приходе остварене у 2022. години. То значи да сви грађани који су прошле године зарадили више од 3.719.376 динара (више од 31.700 евра), што је троструки износ просечне годишње зараде у Србији, морају најкасније данас да на порталу еПорези провере и потврде исказане податке у унапред попуњеној пореској пријави и да плате порез на доходак који су остварили.
Праг опорезивања је за око 500.000 динара већи у односу на претходну годину, када је био 3,2 милиона динара. Пореска управа примила је прошле године 34.753 пријаве за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2021. годину. То је готово 4.500 више него 2020. године, када се пријавило 30.290 грађана наше земље. То значи да мање од два одсто запослених месечно има више од три просечне зараде, али да њихов број из године у годину расте.
Пријављени приходи за првих сто подносилаца пореских пријава са највећим исказаним приходима кретали су се у распону од око 100 милиона динара или 850.000 евра до око 2.115 милиона динара, односно око 17,9 милиона евра.
На Новом Београду живи највише "милионера"
Највише грађана који су зарадили више од 3,3 милиона динара 2021. године живи у Београду, чак 22.978, док је други град по броју пријава Нови Сад са 7.010, а трећи Крагујевац са 2.740 пријава.
"Од 100 највећих пријављених прихода, 69 одсто припада обвезницима са територије коју покрива Одсек за координацију пореске контроле Београд, а 88 лица су домаћи држављани, а 12 страни држављани. Најчешћа пријављивана занимања су менаџер, директор, инжењер, економиста, правник, док је 91 одсто пријављених мушког пола", навели су у Пореској управи.
Када су у питању београдске општине, највише грађана са највишим примањима живи на Новом Београду где их је пријављено 5.935 и у централним градским општинама 5.574.
Више од 3,3 милиона динара 2021. је зарадило и 66 становника Врања, 330 Зајечараца, 226 становника Лесковца, 1.211 Нишлија и 96 становника Пирота. Међу најплаћенијима је и 258 становника Јагодине, 421 Крушевљанина и 460 Чачана.
У обрачун годишњег пореза на доходак иначе улазе приходи остварени у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2022. године, на основу зараде, опорезивог прихода од самосталне делатности, ауторских и сродних права, опорезиви приход од непокретности, права индустријске својине. Опорезује се и зарада од давања у закуп покретних ствари, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака, као и приход од пружања угоститељских услуга.
У случајевима када Пореска управа није припремила унапред попуњену пореску пријаву и поставила је на портал Пореске управе, грађани који су прошле године зарадили више од наведених 3.719.376 динара, морају сами да попуне и поднесу пореску пријаву за порез у електронском облику преко портала Пореске управе. Из Пореске управе подсећају да је за приступ порталу неопходно да порески обвезник поседује квалификовани електронски сертификат, а да се све информације о набавци и коришћењу овог сертификата, могу добити на сајтовима овлашћених сертификационих тела, као што су она у МУП-у, Пошти Србије, Привредној комори Србије.
Уколико порески обвезник до 15. маја не поднесе пореску пријаву за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, Пореска управа ће против њега надлежном прекршајном суду поднети захтев за покретање прекршајног поступка. Из Пореске управе подсећају да се порез који се утврђује самоопорезивањем, плаћа најкасније до истека рока за подношење пореске пријаве, а код годишњег пореза на доходак грађана за 2022. годину, тај рок истиче данас.
За пореског обвезника старијег од 40 година који је прошле године остварио опорезиви доходак до шестоструке просечне годишње зараде, односно мање од 7.438.376 динара стопа годишњег пореза је 10 одсто, а за оне који су приходовали више од шест просечних зарада стопа је 15 одсто.