Економија
РТ Балкан истражује: Држава смањује субвенције за стране инвеститоре, колико је до сада потрошено?
Професор Милорад Филиповић сматра да је политика подстицаја која је мотивисана давањем субвенција као услов за запошљавање нових радника у нашим условима превазиђена
Да би добили државне субвенције домаћи и страни инвеститори ће убудуће морати да уложе више новца, али и да запосле већи број радника. Влада Србије, наиме, изменила је Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, којом је подигла праг за минимално улагање потребно да би се добила помоћ државе. До сада је било довољно да инвеститори уложе по 100.000 евра и да запосле 10 радника да би добили подстицај, а убудуће ће им требати три пута више новца и мораће да ангажују минимум 30 радника.
Економисти, али и представници синдиката су више пута указивали да је постојећи систем субвенционисања страних инвеститора превазиђен, и да су потребне измене. Као адут да држава после готово две деценије "заврне славину" наводе податке да Србија више не мора по сваку цену да привлачи странце субвенцијама по радном месту, јер и домаће компаније имају све више потешкоћа са недостатком радне снаге. С друге стране, синдикати се жале да инвеститори добијају много, а да су радници углавном на минималцу.
Професор Економског факултета у Београду Милорад Филиповић је са сарадницима направио анализу субвенција од 2006. до 2016. године, која је касније иновирана и подацима до 2019. године према којој је држава је до тада помогла 296 пројеката са око 655 милиона евра субвенција.
Професор Филиповић, додуше, за РТ Балкан напомиње да се тренутно стање субвенција не зна, јер су последњи подаци које има већ застарели, али да се са сигурношћу може рећи да је таква политика подстицаја која је мотивисана давањем субвенција као услов за запошљавање нових радника у нашим условима - превазиђена.
"Чињеница је да ми увелико имамо недостатак радне снаге, тачније дисбаланс - имамо незапослене без квалификација које се траже на тржишту рада, а са друге стране послодавци кукају да немају квалитетне радне снаге на располагању и да то све више постаје ограничавајући фактор раста. Поред тога, политика субвенција у функцији запошљавања довела је и до ’искривљавања’ ефеката, јер је највећи део новозапослених у општинама и градовима који су већ изнадпросечно развијени, док је у најнеразвијенијим срединама и даље присутан велики вишак незапослене радне снаге", каже професор.
Секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић сматра да субвенционисање страних инвеститора има све мање смисла.
"Не знам за кога се отварају предузећа ако их ми као порески обвезници финансирамо, а с друге стране имамо одлив наше радне снаге и долазак људи из иностранства. Већ имамо дефицит у појединим занимањима, а покушавамо да запослимо радну снагу из других земаља, као што су Индија и Пакистан. Мислим да то не треба да буде тежња ни једне владе, нити да наши људи иду у иностранство, а да их мењају страни радници", сматра Михајловић.
Одлазе кад потроше субвенције
Проф. Филиповић подсећа да све чешће стижу вести да долази до затварања фабрика које су отваране државним субвенцијама или барем до отпуштања дела радника. Додаје да је то добрим делом узроковано и објективним стањем на глобалном нивоу, санкцијама Руској Федерацији, ратом, отежаном набавком репроматеријала и енергената и отежаним транспортом робе.
Један од последњих примера је компанија "Грунер" која је после бројних наслова у медијима да отпушта раднике, а да је од државе добила више од три милиона евра, саопштила да ће "у буџет Србије вратити део новца од субвенција за нова радна места, у складу са уговором и по закону". Они су, међутим, навели да је опредељење власника компаније да и убудуће ради у Власотинцу и да је могуће да ће се, након стабилизације стања на тржишту, поново повећати и број радника.
Не тако давно и Врањанци су на својој кожи осетили (не)милост страних инвеститора, који се по истеку уговореног рока о субвенцији једноставно покупио и напустио земљу.
После одласка италијанског "Геокса" који је поделио отказе за више од 1.000 радника, Комисија за контролу државне помоћи (ККДП) контролисала је количину субвенција које је ова компанија добила и утврдила да је државна помоћ била неусклађена, односно, да су држава и Град Врање "преплатили" ову инвестицију.
Држава им је дала око 12,7 милиона евра, а у изградњу и опремање фабрике је укупно уложено око 18,5 милиона евра. У Решењу Комисије за контролу државне помоћи пише да је утврђено да интензитет државне помоћи додељене кориснику износи 68,95 одсто, односно да им је додељено 18,95 одсто више у односу на уредбом прописани интензитет државне помоћи. Комисија је зато наложила ресорном министарству да од инвеститора тражи повраћај државне помоћи, а у питању је износ од 414 милиона динара, односно око 3,5 милиона евра.
А то није био једини трошак за државу, јер је морала да збрине и више од 1.000 радника који су готово преко ноћи остали без посла, а за то је онда турској компанији "Теклас" одобрила нових 10,7 милиона евра државне помоћи.
Уредбом која је до сада била на снази, инвеститори су могли да добију највише до 7.000 евра по основу новоотвореног радног места у јединици локалне самоуправе која према степену развијености спада у девастирано подручје, али с обзиром на то да ово није једини подстицај, дешавало се да инвеститори добију и више од 100.000 евра по раднику. Комисија за контролу државне помоћи је идентификовала чак 117 шема државне помоћи које у Србији примењују државни, покрајински и органи локалних самоуправа, тако да и не чуди што не постоје збирни званични подаци колико је држава укупно до сада потрошила новца да би привукла инвеститоре, колико су компаније добиле и по којим све основама.
Као рекордера у висини подстицаја медији су наводили једну швајцарску фабрику чоколаде, која је за отварање 100 радних места добила 12 милиона евра, односно, око 120.000 евра по запосленом.
Инвеститорима мање субвенције и веће обавезе
Инвеститори сада могу да рачунају на нове критеријуме за добијање подстицаја. Влада је недавно изменила уредбу која регулише ово питање. Такође, измењена уредба укинула је и поделу локалних самоуправа према степену развијености, тако да је територија Србије подељена на пет региона: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија.
На подршку државе у Београдском региону може да рачуна пројекат код којег оправдани трошкови улагања износе најмање пола милиона евра и којима се обезбеђује запошљавање најмање 50 нових запослених на неодређено време. У Војводини је праг 400.000 евра трошкова и 40 нових запослених, док је то у Шумадији, Западној Србији, Јужној и Источној Србији и на Косову и Метохији 300.000 евра и 30 радника.
За улагања већа од пет милиона евра, рок за реализацију је до десет година од датума подношења пријаве за доделу средстава.
У Београду је по раднику могуће добити 20 одсто оправданих трошкова бруто зарада, а највише 2.000 евра. У Војводини следује 25 одсто оправданих трошкова бруто зарада, а највише 3.000 евра. У регионима Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије и на Косову и Метохији има право на 30 одсто, а лимит је 5.000 евра.
Пољопривреда као део решења
На питање шта је решење, или које гране привреде би држава могла да унапреди, професор Милорад Филиповић каже да би већа улагања у пољопоривреду свакако имала смисла, поготово "када би се подстицаји дистрибуирали пре свега мањим и средње великим произвођачима (паорима), а не тајкунским компанијама".
"Улагања у обнову механизације, у већу примену савремених агротехничких мера и остало, дали би релативно брзо резултате који су мерљиви, а утицали би веома позитивно како на раст БДП-а, тако и на запошљавање прерадних капацитета и извоз", сматра Филиповић.
Економисти сматрају и да се, с друге стране, треба фокусирати само на инвеститоре који доносе високе технологије, високо иновативне, а самим тим и профитабилне производе, а да би они који производе робу ниског нивоа обраде и исплаћују најниже плате требало да остану без обилате помоћи државе.
